PopArt Studio na GRIDu: Dan otvorenih vrata 2018. godine


PopArt Studio na GRIDu: Dan otvorenih vrata 2018. godine

PopArt Studio je 16. maja 2018. godine imao čast da gostuje na Danu otvorenih vrata za veb dizajn firme Departmana za grafičko inženjerstvo i dizajn Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Drugi put za redom su se stručnjaci novosadskih kompanija iz oblasti grafičkog i veb dizajna okupili u Svečanoj sali povodom događaja pod nazivom „Web design open day” a s ciljem unapređenja struke i deljenja iskustava iz različitih perspektiva.

U okviru ovogodišnjeg događaja, predavači su bili sledeći:

Nemanja Spasić, UI/UX dizajner u firmi Eryce: „UX vs. UI dizajn – u čemu je razlika”

Terezija Katona, art direktor u agenciji PopArt Studio: „Rad u dizajn studiju: šta nam to nisu rekli na fakultetu”

Dejvid Roderik, programer u preduzetničkoj radnji Artlytical Media: „Web development bootstrapping”

Katarina Stepanović, UI/UX dizajner u firmi Purezeen: „Iskustvo nagrađenog studenta – godinu dana kasnije”

Nakon pozdravne reči organizatora Nede Milić i Jelene Vasić, asistenata na GRIDu, većinom diplomirani studenti Departmana a sada stručnjaci u svojim oblastima započeli su sa predavanjima kako bi nesvršene studente upoznali sa životom i radom nakon studija. Predavanja su bila zasnovana na iskustvu u oblasti veb dizajna, programiranja i grafičkog dizajna, što su struke za koje su studenti smera GRID obučeni da obavljaju posle fakulteta. Potom su sadašnji studenti predstavili svoje projekte u oblasti veb programiranja, na kojima su radili na predmetu Veb dizajn, a najbolji među njima dobijaju priliku da pohađaju stručnu praksu u navedenim kompanijama.

organizator jelena vasic obraca se na danu otvorenih vrata (web design open day 2018)

U ime organizatora, prof. Neda Milić obratila se posetiocima i učesnicima skupa.

Iz velike posećenosti samog događaja i velikog interesovanja posetilaca, organizatori su uvideli potrebu za redovnim održavanjem događaja ovog tipa – nisu samo studenti bili zainteresovani da čuju priče svojih kolega, nego su i vrle kompanije imale odličnu priliku da se bolje upoznaju sa nadolazećim snagama i osveže svoje kadrove u budućnosti.

Još jednom se zahvaljujemo Departmanu za grafičko inženjerstvo i dizajn na ukazanom poverenju da prenesemo naše iskustvo u oblasti veb i grafičkog dizajna, kao i na tome što ćemo na praksi oblikovati budućeg kolegu programera i dati priliku i drugim vrednim studentima da steknu slična iskustva i bolje se upoznaju sa životom nakon studija.

U nastavku vam prenosimo prilagođeno predavanje našeg art direktora Terezije Katone koje će, nadamo se, biti od koristi budućim kolegama dizajnerima.


Rad u dizajn studiju: šta nam nisu rekli na fakultetu

Neka od pitanja koja mnoge studente grafičkog inženjerstva i dizajna tokom studija verovatno muče najviše mogu biti:

1. Kako izgleda život posle fakulteta?

2. Da li uopšte imam dovoljno znanja da se prijavim za posao?

3. Šta ako ne znam dovoljno?

4. Šta će se očekivati od mene?

5. Kako da ispoštujem rokove?

6. Želim da dizajniram sajtove, odakle da počnem?

Ovaj tekst za cilj ima davanje odgovora na neka od ovih pitanja i stoga će pažnja biti usredsređena uglavnom na rad u firmi ili dizajnerskoj agenciji.


1. Prilika za zaposlenje nakon fakulteta

PopArt Studio je osnovan pre 8 godina i bavi se grafičkim i veb dizajnom, veb programiranjem i optimizacijom sajtova. Firma ima 26 zaposlenih, a interesantno je to što u skoro svakom od sektora imamo zaposlene sa GRIDa, konkretno:

Dizajn – od osmoro kolega u timu, troje je sa GRIDa (3/8)

Programiranje -2/13

Menadžment – 1/5

Praksa – 8/20

Ako ste sada na završnim godinama studija verovatno se pitate kuda dalje. Ukoliko želite da ostanete u dizajnerskim vodama, imate sledeće mogućnosti:

1. biti samostalni dizajner (eng. freelancer) – možete se prijavljivati da radite konkurse na sajtovima poput Upwork, 99 designs… Možda to već sada i radite i bilo bi odlično ako je tako jer stičete preko potrebno iskustvo koje će vam kasnije, prilikom traženja posla, biti dragoceno.

2. raditi za firmu – biti dizajner određenoj firmi i raditi isključivo na njihovom brendiranju.

3. raditi za studio/agenciju – odlična opcija u kojoj se ne radi za određenog klijenta sve vreme, nego se oni smenjuju od projekta do projekta i to doprinosi dinamičnosti u radu.

4. preći u vode programiranja (eng. web development) ili menadžmenta, odnosno upravljanja projektima – opcije koje su bliske i nije toliko teško prebaciti se u taj sektor, ali opet je potrebno dodatno učenje.

5. otvoriti svoju firmu – odlična varijanta ukoliko ste preduzetničkog duha, ali možda je najbolja opcija prvo raditi negde / za nekoga (ispeći zanat) pa tek onda otvarati nešto svoje.

6. najmanje preporučljiva opcija – sesti i plakati.

sta raditi posle fakulteta: ne smete plakati

U ovom slučaju, fokusiraćemo se na rad u dizajnerskom studiju i u nekim elementima na samostalan rad.


2. Kako dobiti posao u dizajnerskom studiju?

Najbitnije od svega, potreban vam je portfolio. Jako je važno raditi na sebi dok ste još uvek na fakultetu, prikupljati projekte za portfolio i sa radovima koji nisu sa fakulteta, zatim se prijavljivati na konkurse, objavljivati radove na društvenim mrežama Behance i Dribbble i sl.

Na primer, možete sebi tokom letnjeg raspusta zadati sebi izazov da ćete svakoga dana konkurisati sa po jednim dizajnom na sajtu 99 designs. Iz iskustva se može potvrditi da je ovakav izazov odličan za građenje portfolija radova kojima se kasnije možete prijaviti za posao u nekoj agenciji i koji će vam najverovatnije doneti mnoštvo klijenata (naravno, ukoliko su sami radovi kvalitetni).

Pri odabiru kandidata, u svakom studiju se veoma obraća pažnja na raznovrsnost i kvalitet radova, te je preko potrebno da budu rađeni u skladu sa najsavremenijim težnjama u ovoj oblasti.


3. Kako izgleda dan u studiju?

Potpuno drugačije od fakulteta.

Studenti su navikli na ustaljen ritam: odlazak na predavanja, učenje, polaganje kolokvijuma, izrada projektnih zadataka, polaganje ispita i tako sve ukrug. Naučeni na taj tempo i način učenja, mnogima isprva može biti teško da se prilagode svakodnevnom odlasku na posao od 8 do 4.

S druge strane, kada u jednom trenutku dobijete šansu za rad u nekoj firmi ili studiju, od vas se očekuje da primenite sve ono što ste ranije naučili i čemu ste posvetili dosta vremena tokom studija.

3.1. Nije sramota pitati

U prvim danima na novom poslu niko ne očekuje od vas da znate sve. Ukoliko naiđete na neki problem ili niste sigurni u vezi sa nečim, ne treba da izgubite tri sata razbijajući glavu o tome kako da rešite isti.

Takođe, niko vam neće zameriti ukoliko pitate starijeg kolegu; zapravo, to vas neće prikazati kao osobu koja nešto ne zna, nego osobu koja je željna da uči i napreduje.

3.2. Rad sa klijentima

Ono na šta studenti generalno nisu spremni nakon fakulteta jeste rad sa klijentima. U zavisnosti od firme, od vas se može očekivati da radite direktno sa klijentima, što podrazumeva poslovnu komunikaciju i pristup različitim problemima.

Takav način rada neki mogu smatrati dobrim a neki lošim, ali činjenica je da se u tom slučaju sam dizajner ne oseća kao robot koji radi samo to što mu je rečeno, već se stiče uvid u celokupan proces dizajna, ili bar veći deo. Na taj način se otvaraju vidici, razvija se veština komunikacije, dogovora, pregovora…

terezija katona drzi predavanje na FTN Gridovcima

Terezija Katona, art direktor PopArt Studija.

3.2a. Klijent je uvek u pravu – ili nije?

Međutim, ovde dolazimo do novog izazova, a to su klijenti. Klijenti se dele u tri grupe:

1. oni koji znaju tačno šta žele i očekuju („Hoću to, to i to”)
2. oni koji ne znaju šta žele ali bi hteli da budu uključeni u proces i pomognu u razvoju brenda („Vi ste dizajneri, tu sam da pomognem”)
3. oni koji nisu sigurni šta žele ali očekuju da im dizajner pročita misli („Znaću da mi se dopada kada vidim dizajn”)

Dobro je biti svestan razlika i proceniti sa kojim tipom imate posla. Razlika je u drugačijem pristupu svakom od njih i u tome koliko ćete biti sugestivni.

klijenti - koje vrste klijenata postoje

Postoje tri grupe klijenata i veoma je važno na početku proceniti sa kojom vrstom sarađujete kako biste predupredili neželjene izazove.

Česta početnička greška jeste u tome što se na zahtev klijenta uvek odgovara sa „u redu” na bilo kakvu ideju. A to je pogrešno. Dizajneri treba da upotrebe svoje veštine, kreativnost i znanje da ubede klijenta ukoliko nije u pravu i da predlože izmene, ali kod tipa 1 ih ne treba forsirati previše, dok su u druga dva slučaja sugestije poželjene u većoj meri.

3.2b. Beskonačan broj izmena.

Početnike je veoma lako navesti da rade izmene unedogled, jer još uvek nisu sigurni u sebe. Međutim, klijentu nikada ne treba dozvoliti beskonačan broj izmena.

Obavezno pre početka posla treba pitati menadžere koliko izmena je dogovoreno, a u samostalnom radu pre početka posla dogovoriti broj izmena, a nakon toga treba naplaćivati izmene po satu koji odredite za dizajn.

3.2c. Poslali ste klijentu dizajn, a njemu se ne sviđa.

Prilikom rada u studiju, bićete u situacijama u kojima se klijentima neće dopasti dizajn koji ste im poslali. Razlozi za to mogu biti različiti, a neki od najčešćih su:

– klijent nije bio siguran u to šta želi

– postojalo je nerazumevanje između klijenta i dizajnera

– loš dizajn

Najvažnije od svega jeste ne obeshrabriti se. Ovakve situacije se dešavaju svima, kako manje iskusnim, tako i iskusnijim dizajnerima. A najveća dobrobit ovakvih slučajeva je samo iskustvo i učenje na sopstvenim greškama. Čak i ako isprva ne pogodite u pravu žicu, idući put ćete znati da prepoznate koji je slučaj u pitanju.

3.3. Komercijalni dizajn i kreativnost

S obzirom na to da je rad u studiju velikim delom komercijalni posao, veoma je bitno razumeti šta to tačno znači. Posao dizajnera podrazumeva osmišljavanje vizuelnog identiteta firme. To znači da je kreativnost ne samo poželjna, nego je odlično imati i svoj prepoznatljivi stil rada, ali je takođe od velike važnosti znati kada ga treba koristiti.

S obzirom na to da nije u pitanju slobodna nego primenjena umetnost, bitno je stil prilagoditi onome što je klijentu potrebno, jer na kraju krajeva, cilj je prodati proizvod, odnosno uslugu, odnosno dizajn.

3.4. Rad na više projekata istovremeno

Iako su studenti često naviknuti da rade više stvari odjednom (popularno zvani ’multitasking’), rad na više projekata odjednom je ipak nesto što većina na fakultetu nije probala.

Pod pojmom ’više’ misli se na na 6-8 različitih stvari koje se rade istovremeno, ne u svakom trenutku, ali većinom projekata koji su aktivni i na koje treba obratiti pažnju.

Idealan je rad na dva ili tri projekta jer omogućava skakanje sa teme na temu, u slučajevima kad više ne možete da gledate u jedan te isti dizajn, ili kad vam prosto dosadi da radite jedno pa poželite da radite nešto drugačije.

U tom slučaju, bitna je dobra organizacija projekta, kako zbog sebe, pa tako i zbog kolega koji nastavljaju rad posle vas.


4. Kako krenuti u vode veb dizajna?

Ući u novu sferu dizajna može biti teško i naporno. Najbolji način za započinjanje nečeg novog je na sledeći način:

1) praćenje trendova. Za početak, bitno je konstantno pratiti sajtove na kojima dizajneri objavljuju svoje radove i prikazuju nova rešenja, kako bi se došlo u dodir sa sadašnjim trendovima. Neki od tih sajtova su naravno Dribbble i Behance, ali je i Awwwards veoma dobar za istraživanje nestandardnijih mogućnosti. Pored uobičajenog obeležavanja stranica (tzv. bukmarkovanja), takođe možete na računaru čuvati radove koji su vam se dopali kao podsetnik.

2) primeri dobrog dizajna. Samô razgledanje radova neće pomoći da naučite da ih dizajnirate, sve dok to sami i ne probate. Preporuka je da u sledećem koraku odaberete dizajn koji vam se dopada i iskopirate ga. Pod ovim se misli da bukvalno ubacite JPG fajl u Fotošop i radite preko njega. Na ovaj način se veoma jednostavno nesvesno uče pravila o dizajnu, načini pravljenja kompozicije stranice i sl. Fajlove koje uradite na ovaj način nikako nemojte koristiti u portfoliju, jer je ovo samo način učenja.

3) unutrašnje strane. Treći korak može biti da odabere neki sajt koji vam se dopada i za njega samostalno uradite unutrašnje stranice. U ovom slučaju još uvek ne osmišljavate samostalno svoj stil ali se razvija način razmišljanja, a takođe je uključen i kreativni deo.

4) dizajn stranice. Četvrti korak podrazumeva dizajn stranice od nule. U ovom slučaju, za početak će biti potrebno dosta tehničkih stvari, a nakon njihovog primenjivanja i sama kreativnost.

dejvid roderik drzi predavanje na gridu + web design open day 2018

Dejvid Roderik deli iskustvo u pronalaženju pravog alata za veb programiranje.


5. Veb dizajner mora da zna osnove programiranja i optimizacije (SEO)

Bitno je napomenuti i da veb dizajner pored samog osećaja za veb dizajn i razumevanje ponašanja korisnika na sajta mora da razume i osnove programiranja i SEO pravila.

Kako što u grafičkom dizajnu dizajner mora da zna koji proces dolazi posle njega, i u veb dizajnu on mora da razume na koji način veb funkcioniše, koja su Guglova pravila kako bismo dizajnirali nešto što je logično i pomogli klijentu da pomoću pravila optimizacije bude dobro pozicioniran (na vrhu pretrage na Guglu).


6. Kreativne blokade

Dešavaju se svima, kako početnicima tako i iskusnijim dizajnerima. U tim situacijama opet treba biti praktičan, ostaviti projekat da odleži do sutra, raditi na nekom drugom zadatku. Inspiracija će doći sama od sebe i velika je verovatnoća da ćete sutradan s lakoćom rešiti jučerašnji problem za dva sata. I pored toga, uvek su tu kolege koje mogu da pomognu, iskomentarišu, sugerišu izmene.

terezija katona se obraca studentima grida


7. Pauze, izduvni ventil

Obavezno praviti pauze u radu, a izvan posla je poželjno imati izduvni ventil u smislu fizičke aktivnosti. Na taj način ćete se osećati bolje u svom telu, napuniti pozitivnom energijom i lakše ćete zaboraviti na posao u slobodnom vremenu, što se zaista često dešava, pogotovo ukoliko je ostao neki problem koji nije rešen.


8. Kako izgleda praksa kod nas?

Pošto smo trenutno u procesu preseljenja, od septembra ćemo imati više prostora za praksu, pa ukoliko i dalje budete zainteresovani za rad u agenciji s kompletnom uslugom – slobodno se prijavite. Praksa će izgledati tako što će odabrani studenti dobiti svog mentora, koji će mu zadavati zadatke, a u nekom trenutku krenuće i proces komunikacije sa klijentom i rad na pravim jednostavnijim projektima. Za neke od vas, naravno, sledi i zaposlenje jer je radna praksa odličan način za pridobijanje novih kolega.


9. Resursi

U nastavku slede resursi u vezi sa grafičkim i veb dizajnom, a koji vam mogu biti korisni pri samostalnom radu ili pre početka rada u studiju.

Grafički dizajn:

– fontovi, menadžer fontova Nexus, vektorske grafike

Veb dizajn:

– ikonice za materijalni dizajn,

UI kit

Bootstrap grid, Wide grid

Datoteke sa navedenim sadržajima možete preuzeti i preko Guglovog Drajva.


Sviđa ti se ovaj članak? Imamo još korisnih saveta za veb i grafičke dizajnere:

Vesna Savić

Community Manager at PopArt Studio
Dedicates her time to learning about better means of communication, translating knowledge into practice, and is a passionate reader.
facebook
twitter
google
pinterest