Kodiranje za devojke: Od slikovnice do sopstvene aplikacije


Kodiranje za devojke: Od slikovnice do sopstvene aplikacije

Svi znamo da se Dan žena proslavlja 8. marta. Ali, koliko nas je upoznato sa činjenicom da se međunarodni Dan devojaka u IKT-u (eng. Girls in ICT Day) obeležava svakog četvrtog četvrtka u aprilu? Ili, drugim rečima, koliko devojaka znamo koje se bave kodiranjem, razvojem veb aplikacija, vebsajtova ili mobilnih aplikacija?

Ne mnogo, priznaćete. Uz čast izuzecima, naravno.

Ipak, u obeležavanju tog dana, koje je 2011. godine pokrenuto na inicijativu Međunarodne unije za telekomunikacije (eng. International Telecommunication Union, ITU), do sada je više od 240.000 devojčica, devojaka i mladih žena učestvovalo u 7.200 događaja, organizovanih u 160 zemalja širom sveta. Ovi podaci deluju ohrabrujuće, budući da je osnovna ideja obeležavanja tog dana da se što veći broj mladih žena na globalnom nivou ohrabri za razvoj karijere u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT). I dalje je, međutim, vidno manji broj žena u IT industriji.

Među zemljama učesnicama je i Srbija, gde se Dan devojaka u IKT-u obeležava svake godine putem zvaničnih događaja, ali i u sklopu razvojnih centara pojedinih kompanija i nevladinih organizacija.

U ovom tekstu predstavljamo vam trenutnu situaciju kada je reč o devojkama u IT sektoru, kao i presek mogućnosti koje se pružaju za učenje i usavršavanje u oblasti kodiranja.

 

Devojke u svetu zainteresovane za STEM, ali ne zadugo

Nedavno istraživanje, koje je kompanija Majkrosoft (eng. Microsoft) sprovela u 12 evropskih zemalja, pokazalo je da sve veći broj devojčica uzrasta 11,5 godina izražava interesovanje za oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike (eng. Science, Technology, Engineering, and Mathematics, STEM), ali već do njihove 15. godine taj entuzijazam splašnjava. Zbog čega? Zbog toga, kako se navodi u rezultatima istraživanja, što devojke i mlade žene najčešće nemaju dovoljno samopouzdanja jer smatraju da su „muškarci bolji u programiranju od njih”.

Rezultati pomenute Majkrosoftove studije, kojom je obuhvaćeno 11.500 devojčica i mladih žena, uzrasta između 11 i 30 godina, a sprovedena je u Belgiji, Češkoj, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Irskoj, Holandiji, Poljskoj, Rusiji, Slovačkoj i Velikoj Britaniji, ukazuju i na korake koje bi trebalo preduzeti kako bi se sprečio pad interesovanja kod devojčica tokom tinejdžerskog uzrasta. Neki do tih koraka su i isticanje boljih uzora, podrška roditelja i nastavnika da se bave naukom i tehnologijom, kao i primena stečenog znanja u praksi.

Kodiranje možda zvuči apstraktno i mnogima je možda nepoznanica, ali ako mi sami nešto ne razumemo, ne znači da o tome i naša deca ne treba ništa da znaju. Jer, u znanju je moć, zar ne? A, kako se najbolje uči, nego kroz igru?

Učenje programerskih veština, počevši od najmlađeg uzrasta, na direktan način razvija logiku kod dece, uči ih rešavanju problema, donošenju odluka, uravnoteženom odnosu između utrošenog vremena i efikasnosti ishoda, broju koraka potrebnih za dolazak do cilja i mnogim drugim korisnim znanjima. Sve su to prilično važne veštine za svakodnevno funkcionisanje, kako dece, tako i odraslih, posebno imajući u vidu sve brži razvoj tehnologije.

Girls coding Microsoft

Izvor slike: Majkrosoft

 

Kodiranje za devojčice: Knjige koje menjaju svet

Iako je istraživanje pokazalo da se devojke oko 11,5 godina počinju interesovati za nauku i tehnologiju, nije na odmet da budu upoznate sa programiranjem ili da nauče veštine kodiranja u još mlađem uzrastu. To su shvatili i autori brojnih knjiga o kodiranju namenjenih upravo devojčicama, i to već za uzrast od četiri do šest godina, preko osnovnoškolskih dana, do adolescentskog doba.

Predstavljamo vam neke od najzanimljivijh knjiga za devojčice i devojke koje na šaljiv način, kroz zanimljve avanture glavnih junakinja, skreću pažnju i deci i roditeljima da ženski likovi u dečjim romanima ne moraju uvek da budu skrojeni po šablonu ukorenjenih stereotipnih shvatanja. Nijedna od ovih knjiga, međutim, još nije dostupna i na srpskom jeziku.

 

Zdravo, Rubi: Avanture u kodiranju

Kao programer, ilustrator i osnivač organizacije Rails Girls, Linda Liukas (fin. Linda Liukas) više je nego kompetentna da priča o kodiranju za devojčice, što ona često i radi tokom svojih govora na konferencijama širom sveta. Pored toga, ona je i autor zanimljive aplikacije za decu, koju prati i knjiga Zdravo, Rubi (eng. Hello Ruby). Zapravo, reč je o dve knjige – slikovnici i radnoj svesci, koje su namenjene najmlađima. Knjiga o avanturama u kodiranju devojčice Rubi, nazvanoj po programskom jeziku Ruby, postala je knjiga za decu u koju je do sada uloženo najviše novca na platfromi Kikstarter (eng. Kickstarter). Umesto prvobitno planiranih 10.000 američkih dolara, za vrlo kratko vreme prikupljeno je ukupno 380.747 dolara.

 

Detektivka Dot

Činjenica da u bajkama za decu postoji nula procenata princeza koje su po zanimanju inženjeri, a svega 2,9 odsto čine likovi crne boje kože, Sofi Din (eng. Sophie Deen) odlučila je da kreira čitav fiktivni svet u čijem je središtu Detektivka Dot (eng. Detective Dot), osmogodišnja crna devojčica koja se nalazi na čelu takozvane Dečje obaveštajne agencije (eng. Children Intelligence Agency, CIA) i rešava misteriozne slučajeve širom sveta. U tome joj pomažu drugari, poput njenog mobilnog telefona koji oživljava, a njen zadatak je da kodiranjem dođe do rešenja.

 

Devojke koje kodiraju: Nauči da programiraš i promeni svet

Pored toga što je knjiga Dovojke koje kodiraju: Nauči da programiraš i promeni svet (eng. Girls Who Code: Learn to Code and Change the World), namanjena devojčicama uzrasta od osam do dvanaest godina, to je i svojevrstan pokret na globalnom nivou koji je Rešma Suđani (ind. Reshma Soujani) pokrenula sa ciljem da se prevaziđe jaz među polovima u IT sektoru. Za sada, ovoj organizaciji pridružilo se više od 40.000 ljudi, i to pretežno žena. Knjiga je ilustrovana i na prijemčiv način čitateljkama daje uvid u osnove računarskog programiranja.

I kao što rekosmo, Devojke koje kodiraju nije samo jedna knjiga. Osmišljena je i dodatna serija od 13 dečjih romana koji na različite načine upućuju devojke na temu digitalne tehnologije.

 

Loren Ipsum

Loren Ipsum (eng. Lauren Ipsum) ime je junakinje istoimenog romana, koje zapravo aludira na tekst na latinskom jeziku koji počinje rečima Lorem ipsum, a koji je vrlo dobro poznat svakom grafičkom i veb dizajneru, jer najčešće se koristi kao takozvani master, odnosno generički tekst i postavlja se na mesto budućeg stvarnog teksta kako bi se u sklopu prototipa dizajna procenilo kako će finalno rešenje izgledati, a da pri tom stvarni tekst ne odvlači pažnju od vizuelnog utiska.

Loren Ipsum, sa druge strane, i te kako privlači pažnju na sebe, posebno među devojčicama osnovnoškolskog uzrasta, jer ona je junakinja grafičkog romana autora Karlosa Buena (šp. Carlos Bueno) i nalazi su u svojevrsnoj Zemlji čuda. Priča počinje kada se Loren izgubi u takozvanoj Zemlji korisnika (eng. Userland) i mora da upotrebi svo svoje znanje iz informatike i logike kako bi našla put do kuće.

Girls Who Code Reshma Soujani

Detalj naslovne strane knjige Devojke koje kodiraju Rešme Suđani

 

Programeri u Srbiji: Gde su i šta rade

Još jedno značajno istraživanje, ovaj put u vezi sa sličnostima i razlikama među programerkama i programerima u IT sektoru u Srbiji sproveo je nedavno Startit centar iz Beograda. U ovogodišnjoj anketi tog centra učestvovalo je 1.849 domaćih programera, a odgovarali su na pitanja o tehnologijama u kojima rade, obrazovanju, mestu rada, zaradi i o još mnogo toga.

Rezultati studije Startit centra pokazuju da više od polovine ispitanika radi u Beogradu, 22 odsto njih radi u Novom Sadu, a šest odsto u Nišu. Oko 25 odsto i muškaraca i žena izjavilo je da se bavi razvojem backend-a, skoro 40 odsto muškaraca sebe opisuje kao full stack programere, dok među ženskom populacijom prednjače frontend programerke, kako ih se trećina izjašnjava.

Među jezicima koje koriste kod svih prednjači Java. Po popularnosti zatim slede HTML/CSS, PHP i JavaSript kod žena, dok muške kolege podjednako kao Javu koriste i PHP, a onda i JavaScript, C# i HTML/CSS. Među jezicima koje ispitanici žele da uče ističu se Ruby, PHP i Java.

Anketa je pokazala i da žene duže provode na formalnim univerzitetskim studijama, te je među njima duplo više onih sa diplomom doktora nauka. One prednjače i kada je reč o broju stečenih neformlanih sertifikata, ali svega 20 odsto žena i 10 odsto muškaraca ističe da im je sertifikat značio prilikom zaposlenja.

 

Šta sve možeš u Srbiji kad si devojka u IT sektoru?

Možda nema mnogo devojaka u Srbiji koje trenutno rade u IT sektoru, ali to ne isključuje mogućnost da će ih u budućnosti biti sve više. Prilike za učenje i usavršavanje postoje, treba ih prepoznati i odvažiti se na korak napred u razvoju karijere u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.

Studentkinjama IT smerova na tehničkim fakultetima u Srbiji, recimo, dostupan je događaj pod nazivom Ženske priče o IT-u, koji organizuje Razvojni centar u Beogradu kompanije Majkrosoft, gde se učesnicama pruža uvid u način funkcionisanja jedne od najvećih svetskih IT kompanija, kao i o mogućnostima stručne prakse i zaposlenja.

Događaj se održava u okviru globalne inicijative #MAKEWHATSNEXT, koja za cilj ima veće podsticanje devojaka i mladih žena da razvijaju karijere u IKT sferi.

Osim toga, tu su i interaktivne radionice iz oblasti programiranja, robotike i virtuelne realnosti, koje se jednom godišnje održavaju povodom obeležavanja međunarodnog Dana devojaka u IKT-u.

Za devojke i žene koje su zaposlene u tehnološkoj i digitalnoj industriji, Američka privredna komora u Srbiji organizuje mentorski program pod nazivom Women in Tech, koji predstavlja svojevrsnu platformu za razvoj veština i profesionalnog povezivanja. Program je namenjen za 24 učesnice koje su zaposlene u IT sektoru, i to njih 12 iz kompanija članica Američke privredne komore, koje nastupaju u ulozi mentora, kao i 12 žena iz startap zajednice u ulozi polaznica ovog programa.

 

Rails Girls i u Srbiji

Posebnu pažnju zaokuplja i nevladin volonterski pokret pod nazivom Rails Girls, koji je osnovan sa ciljem da se devojke i žene na globalnom nivou upoznaju sa osnovama veb programiranja koristeći programski jezik Ruby i platformu Ruby on Rails.

Naime, već pomenuta Linda Liukas, atorka slikovnice Zdravo, Rubi, zajedno sa Kari Sarinen (fin. Karri Saarinen) osnovala je 2010. godine u Helsinkiju organizaciju pod nazivom Rails Girls. Ideja je da se platforma Rails predstavi što većem broju devojaka i žena i omogući im sticanje znanja za pokretanje sopstvenih veb aplikacija. Od tada, model Rails Girls proširio se svetom, počevši od Šangaja, preko Singapura, Talina, Berlina, Krakova, pa i do Novog Sada, Zrenjanina, Niša.

RGNS 2 rails girls Novi Sad 1

Foto: Jelena Pajić; slika sa šeste radionice Rails Girls Novi Sad, 7. i 8. oktobar 2017.

Za razliku od knjiga koje za sada još nisu dostupne na srpskom jeziku, događaji u organizaciji Rails Girls zajednice već nekoliko godina se veoma uspešno sprovode i u našoj zemlji.

Radionice su potpuno besplatne, organizuju se nekoliko puta godišnje i traju po dva dana. Isti princip kao i na svetskom nivou primenjen je i kod nas, gde Rails Girls Beograd funkcionišu od 2013. godine, Rails Girls Novi Sad se pridružuju 2015, a zatim se razvijaju i lokalne zajednice u Nišu i Kraljevu. Nedavno je osnovana i organizacija Rails Girls Zrenjanin, koja je svoj prvi događaj organizovala u novembru 2017. godine.

U Beogradu je do sada održano 13 radionica u kojima je učestvovalo preko 300 devojaka i žena, koje su dobile priliku da uz pomoć mentora uče veb programiranje i korišćenje alata u Ruby on Rails tehnologiji. Poslednja radionica u nizu bila je najveća do sada i organizovana je za 100 učesnica.

Nemanja Stojanovic foto Rails Girls Beograd 4

Foto: Nemanja Stojanović; slika sa #RGB100 radionice Rails Girls Beograd, 2. i 3. decembar 2017.

I u Novom Sadu neumorno se radi na proširenju mogućnosti za što veći broj zainteresovanih devojaka koje žele da uče i usavršavaju se u programiranju koristeći programski jezik Ruby, a akcenat se takođe stavlja i na širenje svesti o značaju uključivanja žena u IT sektor. Do sada je ova organizacija održala šest Rails Girls radionica sa velikim brojem polaznica.

Za pohvalu je i činjenica da su neke od učesnica nastavile samostalno da uče, zaposlile se kao stručnjaci i u sledećim izdanjima radionica vratile se kao predavači ili mentori.

RGNS 1 rails Girls Novi Sad 2

Foto: Jelena Pajić; slika sa šeste radionice Rails Girls Novi Sad, 7. i 8. oktobar 2017.

Zaključak

Sve je, zapravo, prilično jednostavno.

Ako, recimo, devojčica sa osam godina izrazi želju da se u budućnosti bavi rešavanjem matematičkih zadataka kako bi došla do najefikasnijeg rešenja poblema, onako kako to radi njena omiljena junakinja Loren Ipsum, ne bi je trebalo shvatiti olako. Ima li u tome nečeg čudnog? Nema. Ništa čudnije od, recimo, dečaka koji želi da postane Betmen. Nijedan dečak (nažalost) ne može zaista i da postane Betmen kad odraste, ali zato svaka devojčica može da bude programer ako to želi. Zavisi samo od njenih ličnih interesovanja, talenata i znanja.

Imajući u vidu da je, pored svega navedenog, dostupan i veliki broj besplatnih onlajn kurseva za kodiranje, koji mogu da budu odličan izbor za učenje programskih jezika, nema razloga da u budućnosti ne bude više devojčica, devojaka i žena koje će raditi u IT sektoru.

 


Ako ste zainteresovani za veb programiranje, pogledajte i:

Nađa Božović

Nađa Božović

Community Manager at PopArt Studio
Inspired by original narratives and amazed by effective visuals. Enjoys diving deep into the story research. A lifelong learner and an eternal optimist.
Nađa Božović

Latest posts by Nađa Božović (see all)

facebook
twitter
google
pinterest