Vodič kroz proces dizajniranja sajta


Vodič kroz proces dizajniranja sajta

Rad na projektu dizajniranja sajta često podrazumeva timski rad mnoštva ljudi. Ukoliko svako zna svoj deo posla – šta, kako i kada treba uraditi – jedini problem postaje sama organizacija rada. Za sve početnike u veb dizajnu, ali i one s malo više iskustva, sastavili smo ovaj vodič kroz sam proces dizajniranja sajta.


0. Priprema

U pripremnoj fazi treba se postarati da imate sve potrebne resurse: osobu koja upravlja projektom, radnu snagu, fizičke resurse (računare, potrebne programe, fotografije), klijente i budžet. Ne počinjite s radom pre nego što otvoreno izdefinišete budžet. Iako će mnogi reći da je ovo puka početnička greška, u praksi se dešava da čak i iskusni dizajneri ne ugovore dobro budžet unapred i posle se pokaju zato što ili nisu dobro iskomunicirali čitavu stvar ili što su se precenili i na kraju imali mnogo više posla nego što je planirano.

Ukoliko i sami ne nudite hosting, bilo bi dobro da uputite klijenta na pouzdane provajdere hostinga na kojima će moći da se pretplate i odaberu naziv domena svog budućeg sajta.


1. Definisanje ciljeva

U prvoj fazi dizajniranja sajta obavlja se razgovor s klijentom. Najbolje bi bilo da se taj razgovor obavi uživo, da se zabeleže svi ciljevi i sve željene funkcionalnosti, kao i očekivanja i s jedne i s druge strane, kako kasnije ne bi došlo do nekih neprijatnih iznenađenja.

Ne bi bilo loše unapred pripremiti i pitanja koja želite da postavite klijentu, a zamolite da i vas slobodno pita za sve što im možda nije jasno. Odmah utvrdite koju ćete platformu za upravljanje sadržajem koristiti (npr. WordPress, Joomla, itd.), svrhu sajta, kome je namenjen, izbor dizajna (predlozi i inspiracija ili redizajniranje postojećeg), struktura i navigacija, odabir boja i fontova, kao i mnoge druge funkcionalnosti koje se tiču same prirode sajta (da li je to onlajn prodavnica, portfolio sajt ili, pak, neka kompleksnija aplikacija sa velikim bazama podataka), da li dizajn treba da bude responzivni, optimizovan za pretraživače i da li će se raditi marketing ili neki drugi vid promocije na njemu.

U ovom trenutku, bitno je da i sami budete što obavešteniji o čitavoj oblasti kojoj taj sajt treba da pripada kako biste pokazali npr. kako se konkurencija bori na tržištu i kako je valja prevazići. Bilo bi dobro i napomenuti klijentu da treba otpočeti i sa stvaranjem sadržaja za sajt jer će on, na kraju krajeva, biti sredstvo komunikacije sa posetiocima i, ne samo ih privući, nego i zadržati na sajtu (i prodati proizvod ili uslugu).


2. Organizacija posla: dizajn i struktura

Prvi deo posla je određivanje u čemu ćete pratiti proces izrade sajta odnosno upravljati njime – koju platformu koristite – OneNote, Asana, Basecamp, itd. Bitno je uvek držati sve konce u rukama i znati gde se tačno nalazite u procesu kako biste mogli da izvestite i klijenta o tome dokle se stiglo i kada mogu videti rezultate.

Dizajner je prva osoba koja zaista zaprlja ruke – na osnovu uputstva za dizajnere (eng. designer brief) koji klijent popuni i dostavi vođi projekta, pravi se PSD rešenje izgleda sajta (model ili nacrt slika naslovne stranice, pojedinačnih stranica, blog članaka), biraju se boje, fontovi, raspored teksta i slika itd. Ovo je onaj kreativni deo posla koji uprkos tome, može biti i ograničen željama klijenta koje se često ne preklapaju sa viđenjem dizajnera. Ipak, klijent je onaj koji na kraju odlučuje, tako da treba praviti kompromis između želja i aktuelnih trendova koji vladaju na tržištu veb dizajna.


3. Dizajn i produkcija

Kada se dizajn izmeni i prihvati, sledeći korak je slanje PSD-a programerskom timu – koji sređuje prednji deo sajta (eng. frontend development), uključujući modele i prototipe, i to uglavnom na test serveru, kao i zadnji deo sajta (eng. backend development), uključujući npr. baze podataka.

Suština njihovog posla je dodeljivanje funkcionalnosti na osnovu slike koju je dostavio veb dizajner – oni su dakle zaduženi za komunikaciju između markap jezika i onoga što korisnik zapravo vidi na sajtu, odnosno, oni su zaduženi za prikazivanje novog sadržaja iz pozadinskog dela i recimo otvaranje nove stranice kada se klikne na link.

U ovoj fazi se, dakle, izrađuje sam kôd koji drži sajt na okupu i sprečava ga od raspadanja a programeri se za neke stvari uglavnom obraćaju zajednici na sajtu GitHub.


4. Testiranje i popravljanje bagova

Iako se u svakoj fazi posebno pazi da ne nastanu neke greške, kada se radi u kôdu sasvim je normalno, pa čak i očekivano, da se pojave neki bagovi. Hiljade i hiljade linija kôda teško da mogu proći bez makar jednog baga, ali i tome ima leka. Nakod što su dizajn i razvoj sajta završeni, prelazi se na fazu testiranja.

Sajt tada još uvek stoji na test serveru i kroz njega obično prođe osoba zadužena za obezbeđivanje kvaliteta (eng. quality assurance, QA). Naravno, testiranje se vrši u svim fazama procesa, ali se nekad greške prosto potkradu i potrebno je obratiti pažnju na sijaset različtiih stvari, te nije zgoreg da se napravi sopstvena ili koristi neka postojeća čeklista koja bi obezbedila sigurni prolazak kroz sve stavke.


5. Dostavljanje dizajna i održavanje

Kada se otklone greške i sve lepo sredi, sledeći korak je predaja veb projekta klijentu. Obično se u praksi dešava da se klijent uključuje u svim fazama kao neka vrsta kontrolora – da isproba neke stvari i jednostavno proveri funkcionalnosti iz perspektive korisnika.

Nakon postavljanja sadržaja na sajt i daljeg lansiranje sajta na produkcionom serveru, sledi SEO optimizacija i obično promocija, kako na društvenim mrežama, tako i na drugim glasilima koja su obično vezana za samu delatnost sajta.

Pošto sajtovi obično ne rade sami od sebe, često se – usled nekog ažuriranja skripte, verzije CMS-a ili nekog dodatka, desi da se funkcionalnost poremeti, tako da je pametno rešenje za predupređivanje problema angažovanje programera, tj. administratora sistema koji bi pazio da ne dođe do padanja sajta ili grešaka u procesu rada.

Zadovoljstvo klijenta i samog dizajnera radom koji ostavlja za sobom odlična su referenca pa i cilj svakog veb projekta. Potrudite se da projekte uvek radite onako kako biste i sebi želili da neko uradi. I ne zaboravite: dobra komunikacija je ključ uspeha.


Sviđa ti se ovaj članak? Pročitaj još o veb dizajnu:

Vesna Savić

Community Manager at PopArt Studio
Dedicates her time to learning about better means of communication, translating knowledge into practice, and is a passionate reader.
facebook
twitter
google
pinterest