Kako postići ravnotežu između poslovnog i privatnog


Kako postići ravnotežu između poslovnog i privatnog

Ravnoteža između poslovnog i privatnog predstavlja idealan odnos vremena i energije koje posvećujemo poslu i drugim važnim aspektima života. Dostizanje datog balansa nije zadatak koji jednom ostvaren više ne traži našu pažnju. Ostvarivanje ravnoteže između pomenute dve sfere je izazov sa kojim se susrećemo svaki dan.

Jasno je da su periodi dostizanja ravnoteže retki i teško ostvarivi. Uostalom, život i predstavlja neprestano kretanje između privatnih i profesionalnih ciljeva, između karijernih i drugih značajnih aspekata u životu.

Ipak, kako bismo se oduprli i približili uravnoteženom stanju, neophodno je da naučimo da sebi dopustimo i oprostimo, da se odreknemo i sklonimo, da budemo prisutni u onome što činimo trenutno. Prisutnost i predanost, fizička i psihička, zapravo jesu najbolji način za to da radeći jedno, ne dozvolimo nečemu drugom da nas omete.

U nastavku ćemo istaći šta to utiče na stvaranje disbalansa. Takođe, ponudićemo vam rešenja čijom primenom približavnje ravnoteži između poslovnog i privatnog može biti lakše. Imajte na umu, balans je ideal. Životni cilj kojem svako od nas teži.

Metodologija i organizacija na radnom mestu

Postoji niz načina uz pomoć kojih se, kroz organizaciju radnog mesta, može doprineti usklađivanju pomenute dve sfere. Organizaciona kultura, komunikacija, odnos poverenja, slobode i ograničenja bitno utiču na zadovoljstvo na radnom mestu, a samim tim i na nivo stresa kod zaposlenih. Faktor koji u najvećoj meri otežava uspostavljanje balansa jeste upravo stres. Ipak, za regulisanje nivoa uznemirenosti najviše smo odgovorni mi sami.

Organizujte svoje radno vreme i prostor tako da vam boravak na radnom mestu ne otežava svakodnevno funkcionisanje. Dobre navike imaju pregršt koristi, stoga je dolazak i boravak na poslu uvek u slično vreme velika nagrada za vaš organizacioni sistem.

Svakako, postojanje donekle fleksibilnog radnog vremena je povlastica koja umanjuje pritisak i daje nam mogućnost da ostanemo mirni i posvetimo se nepredviđenim zbivanjima u privatnom životu.

Efikasnije je da, dok radite, pravite više kraćih pauza tokom kojih je najbolje da promenite mesto boravka, izađete na vazduh ili se prepustite određenim aktivnostima za opuštanje. Prekovremeni rad je često i neefikasan. Kraći vremenski period na poslu, ukoliko smo u radnom okruženju zadovoljni, može biti mnogo produktivniji i kvalitetniji.

Preterana kontrola se retko kada odražava dobro na zaposlene. Takođe, kada je neko od zaposlenih odsutan ili na odmoru, nije u redu očekivati da uvek bude voljan i dostupan da nam se javi. Dobra odlika svake firme je i to da vaše slobodno vreme zaista učini odmorom.

To kako se osećamo na poslu utiče na pomenuti nivo stresa i svakako onemogućava da naša postignuća na svim poljima budu zadovoljavajuća. Ukoliko znamo šta se od nas očekuje i drugima ističemo svoja očekivanja, ukoliko imamo slobodu da razmenjujemo vizije i ideje i ne reagujemo impulsivno u nepredviđenim situacijama, već smo na putu da boravak na radnom mestu učinimo spokojnijim.

Perfekcionizam

Iracionalna težnja za savršenstvom u svemu što radimo čest je uzrok nezadovoljstva. Perfekcionizam je problem anksiozne prirode, definisan kao poremećaj i prisila. Apsolutistički stav da se mora biti savršen traži velika energetska i mentalna ulaganja, a neretko vodi u raspoloženja depresivnog i destruktivnog karaktera. Opsesivnost, samokritičnost i sitničavost crpe i najsitnije atome snage usled čega se neretko javljaju osećaj bespomoćnosti i razačaranosti u sebe.

Nije pogrešno postavljati visoke ciljeve. Jasno je da razvoj i napredak uvek traže velike vizije i planove. Problem se krije u poistovećivanju i vrednovanju sebe sa svojim uspesima i postignućima. Svaki put kada pogreši ili ne ispuni sopstvena očekivanja, perfekcionista doživi pad. Vremenom, svaki pad sve intenzivnije narušava celokupno zdravlje, a utučenost koja se javlja kao posledica počinje da smeta i ljudima oko nas. Put izlečenja perfekcionizma je dug, ali i ostvariv ukoliko se osoba za njega odluči. Borba sa perfekcionizmom traži određen nivo samosvesti i podrške kako bi problem mogao da se doživi i prihvati, a da se potom na njemu i radi.

Nije cilj očekivanja svesti na minimum. Kako biste izbegli preplavljivanje i iracionalna nezadovoljstva, pokušajte da težnju za savršenstvom zamenite težnjom ka vrlo dobrom i odličnom. Svako odvikavanje traži odlučnost, hrabrost i trud. Ukoliko perfekcionizam utiče na vaš elan i sliku koju imate o sebi, potrudite se da ga iskorenite što pre. Ne identifikujte se sa svojim uspesima i neuspesima, već ih posmatrajte kao iskustvo čijem ste ostvarenju, ulažući trud, svakako doprineli.

Neprestana pripravnost

Iako nam je učinila uslugu po pitanju olakšane komunikacije, tehnologija nas je uvela u začarani krug kojem se skoro niko više i ne opire. Postali smo dostupni svuda i svima, dok su i naša očekivanja o dostupnosti drugih velika.

Ako posmatramo iz poslovnog ugla, savremeno doba omogućilo nam je blizinu poslodavca, zaposlenih, blizinu klijenata i poverljivih informacija. Sve je na dohvat ruke i tačno je da mnogi osećaju olakšanje znajući da u bilo kom trenutku mogu da se povežu, da pristupe određenim podacima ili kolegama. Ipak, pretočeno u praksu i dugoročno gledano, neprestana dostupnost opterećuje, narušava naše slobodno vreme i otežava ulazak u stanje mira.

Prestanite da budete u pripravnosti, posebno ukoliko vam to istinski ne prija. Sklonite telefon, ne proveravajte poslovne mreže, stavite do znanja kako poslodavcu, tako i klijentu da je isključivo radno vreme upravo ono kada ćete im uvek biti na raspolaganju. Period pre i posle je samo vaš.

Ponekad, želeći da kontrolu održimo na određenom nivou mi, svesno ili nesvesno, ne možemo da se odvojimo od svoje radne pozicije. Usmerite kontrolu na zdrave navike, isključite telefon ili internet, učinite svoje slobodno vreme istinski kvalitetnim i slobodnim. Dokazano je da ljudi koji su odlučni u tome da sačuvaju vreme za sebe i za opuštanje, zapravo imaju mnogo veću i zdraviju kontrolu nad sobom i svojim životom.

Zdrave navike

Čovekov autonomni nervni sistem koji je, između ostalog, odgovoran za rad srca, krvnog pritiska i disanja sastoji se iz dva dela: simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema. Najčešće, kada simpatički sistem pokreće neke organe, parasimpatički ih inhibira i obrnuto. Do aktiviranja simpatikusa dolazi u slučaju opasnosti, promena ili potrebe organizma za reagovanjem i borbom. Sa druge strane, parasimpatikus je aktivniji kada smo u mirnijem stanju. Dakle, ukoliko želimo da održimo ravnotežu i ostanemo smireni neophodno je da parasimpatički nervni sistem aktiviramo što češće.

Ono što svesno možemo da kontrolišemo i usmeravamo je disanje. Određenim tehnikama disanja, šaljemo impulse do mozga koji dalje deluje u pravcu pokretanja parasimpatičkog nervnog sistema. Pravilno disanje je prvi način pomoću kojeg možemo nadvladati stres. Vežbe meditacije uz aktiviranje čula i usmeravanje na sadašnji trenutak su, takođe, veliki pomagači kada je reč o dovođenju organizma u stanje mira.

Započnite dan zdravim navikama, nečim što vas umiruje i opušta. Ukoliko napeti stupite na radno mesto, svaki posao će izgledati teže. Ponavljano nezadovoljstvo oblikovaće vas u kolegu sa kojim je teško komunicirati i sarađivati. Nemojte postati osoba od koje se ljudi sklanjaju.

To što nekada mislite da ne radite dovoljno, ne znači da ste lenji. Takođe, kada ne provodite dovoljno vremena sa svojim bližnjima, ne znači da ste loš roditelj, partner ili prijatelj. Iracionalna uverenja rađaju frustracije hroničnog karaktera sa kojima je vremenom sve teže izboriti se. Naravno, kako je i vizija o spokoju kod svakoga drugačija, naš je zadatak da pronađemo i u svoj život uvrstimo one navike kojima ćemo kontinuirano i dugoročno uspevati da aktiviramo naš parasimpatički nervni sistem i dovedemo sebe u stanje mira.

Usmeravanje na sadašnji trenutak

Formula je jasna. Ako ste zadovoljni na poslu, bićete bolji kod kuće. I obrnuto, ako ste srećni i ispunjeni kod kuće, bićete vedriji i produktivniji na poslu. Povezana sa balansom i sveopštim blagostanjem, realizacija ove formule u praksi krije se upravo u predanosti sadašnjem trenutku.

Da li ste usmereni na aktivnosti u kojima učestvujete trenutno? Da li ste potpuno fokusirani na mesto gde se nalazite i posvećeni onima koji vas okružuju? Uz svakodnevno podsećanje, vežbajte da sebi što češće postavljate ova pitanja. Sigurno će vredeti.

Ravnoteža se ne doseže samo mehaničkim ispunjavanjem niza obaveza i zadataka. Odsutnost i izostanak brige o sebi i ličnim psihosomatskim potrebama onemogućavaju život u harmoniji. Ukoliko ste visoko angažovani i proaktivni na radnom mestu, to ne znači da posvećenost drugim aspektima života mora da ispašta. Upravo je uz brigu o sadašnjem trenutku moguće ostvariti kvalitetno ispunjeno radno i privatno vreme.

Za kraj

Kako smo rekli, balans je ideal, ono čemu neprestano težimo. Približavanje harmoniji između rada i života je u bliskoj povezanosti sa organizacijom vašeg poslovnog okruženja i navikama koje imate.

Naučite da poštujete svoje vreme i aktivnosti. Ne zaobilazite životne trenutke neprestano se osvrćući na obaveze koje vas čekaju. Ne budite u neprestanoj pripravnosti, želeći da uspešno baratate svim životnim ulogama, jer nećete uspeti. Identifikujte sve čemu želite da se posvetite, a potom odredite stvarne potrebe i prioritete.

Niko umesto vas ne može doneti odluku, odreći se ili presuditi u vašu korist. Ljudi će vas uvek posmatrati i tretirati baš onako kako ih naučite. Zapamtite, tek nakon što uspostavite granice i ostvarite vezu sa sadašnjošću, ostvarivanje životne harmonije će biti moguće.

 


Ako vas zanimaju HR teme, pogledajte još tekstova:

Isidora Tasić

Human Resource Manager at Popart Studio
Passionate about active listening and providing advice. Focused on self-development through the development of others.
Isidora Tasić
facebook
twitter
google
pinterest