Prema nezvaničnim podacima, odnos upotrebe latinice i ćirilice na internetu u Srbiji je 70 prema 30. Kada je reč o domenima, statistika kaže da u našoj zemlji ima oko 100.000 latiničnih, a 2.500 ćiriličnih domena. Domen .срб uveden je 2012. godine i pored ruskog .рф postao je drugi domen na ćiriličnom pismu koji se koristi na svetskoj mreži.
Iako latinica zauzima neprikosnoveni primat na internetu, u poslednje vreme sve su češće debate o upotrebi ćiriličnog pisma u digitalu. To ćirilicu svakako postepeno stavlja visoko na društvenu agendu. Ona se uglavnom kreće od političkih krugova, pa do analiza domaćih lingvističara koji pokušavaju da omasove ćirilicu na internetu.
U ovom članku želimo da vam predstavimo pregled do sada preduzetih tehničkih i lingvističkih olakšica za upotrebu ćirilice u digitalu i veb dizajnu, a izlistaćemo i koji su to najbolji, besplatni ćirilični fontovi.
Prepreke za upotrebu ćirilice na internetu
Ključni momenat u korišćenju nelatiničnih domena i vetar u leđa upotrebi nacionalnih pisama na internetu je UNESCO-ova preporuka iz 2003. godine kojom se sugeriše ravnopravno korišćenje različitih jezika i pisama na svetskoj mreži. Ipak, bile su potrebne godine da bi se omasovila upotreba nelatiničnih domena, a Egipat, Rusija, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati prve su zemlje koje su dobile odobrenje da domene ispisuju nacionalnim pismom.
Srbija je ćirilični domen dobila pre 10 godina, a upotreba ovog pisma u digitalnom okruženju nailazila je na različite prepreke koje su zahtevale angažovanje i lingvističkih i informatičkih stručnjaka. Olakšanjem upotrebe ćirilice na internetu u Srbiji bavi se organizacija Registar nacionalnih domena Srbije (RNIDS) i u nastavku predstavljamo njihova rešenja.
Google ne voli ćirilicu?
RNIDS navodi da je ovo zabluda. Sajtovi na ćirilici mogu sasvim normalno da funkcionišu ako se izvrše određena SEO podešavanja. Naime, internet stranice u svom kodu treba da imaju definisan jezik i pismo kojim su pisane, bilo da je ćirilica ili latinica.
Najpoznatiji internet pretraživač ima mogućnost prepoznavanja sadržaja i njegovog indeksiranja, ali ako se ne koriste pomenuti kodovi, može da se „zbuni“ . To u praksi izgleda tako što kada naiđe na isti tekst napisan na oba pisma, indeksiraće samo jedan, a drugi neće biti prikazan u rezultatima pretrage. RNIDS savetuje da se ovo može rešiti „hreflang“ atributom kojim se definiše jezik, pismo i lokacija kojoj je namenjen sadržaj.
Prebacivanje sa jednog pisma na drugo.
Preslovljavanje sa latinice na ćirilicu i obrnuto veoma je korisna mogućnost na internetu koja olakšava i štedi vreme svim digitalnim piscima. Ako je potrebno prebacivanje sa ćirilice na latinicu, to se, uz pomoć plug-in-ova, obično vrši bez ikakvih grešaka jer ne postoji problem u tome šta treba da ostane ispisano latinicom. Međutim, u obrnutom procesu moguće su greške budući da converter alati ne prepoznaju šta treba da ostane ispisano latinicom u ćiriličnom tekstu.
Ćirilični URL.
RNIDS konstatuje da sada kada postoji mogućnost za ćiriličnim domenom, nema razloga da cela adresa ne bude ćirilična. Zapravo, stručnjak za Google algoritme pretrage, Džon Miler, savetuje da se web adresa piše istim pismom koje se koristi za sadržaj na toj stranici. Preduslov je da se poštuje UTF-8 standard kako bi podaci korisnicima bili čitljivi.
Besplatni fontovi na ćirilici
Pre otprilike 10 godina, ponuda multilingvalnih, kvalitetnih fontova koji sadrže ćirilicu bila je vrlo slaba. Onaj ko je tada želeo da iskoristi font na ćirilici, mogao je da bira između nekoliko Majkrosoftovih. Od tada do danas, mogućnosti su značajno unapređenje.
Ukoliko želite da skinete neki od besplatnih ćiriličnih fontova, prva stanica treba da vam bude sajt Tipometar. Tu ćete pronaći niz fontova koji su kreirani u saradnji udruženja Tipometar, Registra nacionalnih domena Srbije i Ministarstva kulture.
Font Tesla – jedan od najpopularnijih fontova sa Tipometra jeste Tesla font izrađen na osnovu rekontrukcije rukopisa Nikole Tesle. Autorka ovog fonta je profesorica Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu Olivera Stojadinović. Ideja je bila da se na osnovu dostupnih dokumenata sa rukopisom ovog genija napravi tipografsko pismo za upotrebu na internetu koje će u što većoj meri oslikavati njegov rukopis, a istovremeno biti čitljiv.
Lingva – pismo Lingva, autora Petra Vasilića, sadrži četiri ćirilična fonta: Lingva RNDIS-Thin, Lingva RNIDS-Regular, Lingva RNIDS-Bold, Lingva RNIDS-Italic.
Orto – tipografsko pismo Orto, autorke Ane Prodanović, ima četiri fonta: Orto RNIDS – Regular, Orto RNIDS – Italic, Orto RNIDS – Bold i Orto RNIDS-BoldItalic.
Areal – Areal pismo profesorice Stojadinović takođe ima četiri fonta: Areal RNIDS – Regular, Areal RNIDS – Italic, Areal RNIDS – Bold i Areal RNIDS-BoldItalic.
Ostale besplatne ćirilične fontove sa sajta Tipometar pogledajte ovde.
Veliku bazu besplatnih fontova na ćirilici ima i sajt Fontovi. Na ovoj web stranici navedeno je da imaju bazu od 13.000 fontova koji su sortirani po abecednom redu i mogu se brzo pretraživati po imenu fonta. Klikom na svaki, imate mogućnost da pregledati kako izgleda svako slovo, brojevi i znaci interpunkcije. Uz naziv fonta navedeno je i koliko puta je skinut (download).
Ukoliko ste u potrazi za ćiriličnim fontom, pogledajte i sajt Latinica u ćirilicu koji ima dobar sistem pretrage i filtera. Za svaki font možete pregledati kako izgleda u osnovnoj, bold, italic i bold-italic varijanti. Takođe, pored svakog naveden je autor, godina kreiranja i mogućnost da preuzmete font.
Kako instalirati font?
Kod novijih verzija Windows sistema, instaliranje novog fonta je prilično jednostavno. Nakon što ga preuzmete (download), potrebno je da desnim klikom stignete do opcije Install. I da biste videli da je uvršten u listu fontova u wordu, potrebno je da podesite ćiriličnu tastaturu.
Upozorenje: Iako su svi pomenuti fontovi besplatni, proveriti za svakog licencu i uslove korišćenja za komercijalnu upotrebu.
