Tag: drustvene mreze

0

Flickr - glavni igrač na polju razmene slika

Od lansiranja Flickr-a 2004. dosta vode je proteklo ispod mosta društvene-foto scene za razmene. Za većinu ljudi širom sveta Facebook je jedini foto album koji poseduju i redovno ažuriraju kako online tako i offline. U međuvremenu Google+ se šunja oko Picasa moćnih alata nadajući se da će da stvori nove standarde društvenih foto albuma. Gde je tu Flickr? Rezultat masovnog foto deljenja je doveo do dalje profesionalizacije Flickr-a. Korisnici koji kače slike svoje mačke na odmoru to rade pretežno na Facebook-u. Oni koji su zapravo zainteresovani za fotografiju ipak preferiraju Flickr. Za profesionalne fotografe, amatere koje uče, foto entuzijaste Flickr i dalje nudi impresivnu platformu za deljenje i prikazivanje slika online. Kvalitet je bolji, slike su bolje zaštićene i što je najbitnije same fotografije su centar pažnje. Još jedna ciljna grupa koja nikad nije napuštala Flickr su korisnici stock fotografije. Novinari, umetnici, blogeri, oglašivači svi koriste Flickr kao odličan izvor visoko kvalitetnih fotografija. Ovo je još jedan podsticaj za profesionalce koji žele da predstave ili čak prodaju svoja dela.

Zajednica fotofila

Štaviše Flickr je dom veoma aktivne i unikatne zajednice. To je odlično mesto za interakciju sa ostalim fotografima, može se dobiti korisna povratna informacija, razmenjivati ideje i dobiti inspiraciju. Ova zajednica je najbitniji razlog zbog kojeg je Flickr još uvek aktuelan. Napravljena je od posevećenih korisnika koji doprinose odličnim sadržajem. Veoma značajno dostignuće ove zajednice je Flickr-ov “App Garden” – kolekcija API aplikacija stvorenih od strane korisnika Flickr-a. Ove razne aplikacije čine Flickr uvek svežim prilagođavajućui servise trendovima koji se dešavaju na internetu. Njihov domen je od foto editovanja do mobilnog deljenja sadržaja. Izabrali smo nekoliko zanimljivih aplikacija koje verujemo da mogu da poboljšaju iskustvo na Flickr-u kako za razmenu fotografija tako i za pribavljanje istih. Evo zašto je Flickr i dalje relevantan:

Bubblr – Stvorite komične stripove pomoću slika sa Flickr-a

FlickrFav – Baratajte svojim omiljenim fotografijama sa Flickr-a i otkrivajte nove sadržaje pomoću odličnog interfejsa

MyPicsMap – Pretražujte Flickr slike na osnovu geotagovanih lokacija

CardKarma – Koristite Flickr slike da stvorite fanki zahvalnice

ColrPickr – Prikazuje fotografije sa Flickr vodeći se vašim izborom sa palete boja. Veoma korisno kad treba da uklopite sliku sa izgledom web sajta.

Fluidr – Alternativna platforma za pregled slika sa Flickr-a sa bržim vremenom učitavanja, većim prikazom slika, više opcija za sortiranje i još nekim mogućnostima.

0

Društvene mreže i njihovi pomoćnici

Skoro se dešavala trka između vodećih društvenih mreža oko sticanja široko korišćenih servisa kao što su Skype, Fridge, Tweetdeck, i Imeem. Ovde su u pitanju milioni i milijarde dolara po jednom sticanju.

Šta je ovde bitno:
• Google + i Fridge
• Facebook i Skype
• MySpace i Imeem
• Twitter i TweetDeck

Google+ i Fridge

Postoji velika sličnost između Fridge-a i Google+. Svrha oba navdena servisa je veoma slična sa jedino razlikom "Hangout" opcije i terminologije uključujući i grupe kojima možete da pristupite na Fridge-u. Odluka Google+ i Fridge-a da se spoje je pomalo iznenađujuća. Sad odnosno u poslednjih par dana doneta je odluka o spajanju i dovođenju društvenog spajanja preko mreže na novi nivo. Šta ovo znači za korisnike? Pa nadamo se da će sve ovo dovesti do revolucije u načinu online korišćenja i deljenja informacija. Za nekoliko meseci možda ćemo videti neki značajniji efekat ovog udruživanja. Koliko je Google potrošio za spajanje sa Fridge-om? Očigledno dovoljno da sklopi dogovor za minut bez sekunde razmišljanja druge strane. Cena je još uvek neotkrivena i verovatno će tako i ostati.

Pročitajte Fridge oficijalnu objavu.

Facebook i Skype

Facebook-ovo korišćenje Skype-a za mogućnost ugrađenog video poziva kroz sam Facebook je vrlo pametan potez. Samo nedelju dana posle lansiranja Google+ Facebook je predstavio video poziv koji ne zahteva od korisnika da registruju nalog. Najbolji deo video poziva je odličan kvalitet i brzina rada. Ako može da se to uopšte kaže radi bolje nego samostalni Skype klijent. Da li je ovo odgovor na Google+ Hangout opciju? Istina je da se na ovome radilo već neko vreme i sama objava ovog projekta je čista koincidencija. Svakako su u pitanju dve različite opcije jedna podržava grupni video razgovor dok druga podržava samo video razgovor između dve osobe. Iz nekih drugih izvora moglo se pročitati da Mark Zuckerberg pominje da se ne zatvaraju vrata mogućnosti grupnog video razgovora. Facebook nije kupio Skype jel nisu ni imali šanse za tako nešto. Microsoft je kupio Skype za ogromnih 8.5 milijardi dolara! U svakom slučaju Facebook je na dobitku pošto je Microsoft jedan od vodećih investitora. Kada je Microsoft kupio Skype učinio je dve usluge za Facebook: prva je pristup samom Skype-u, a druga je što je sačuvao Skype podalje od Google-a. Prošla su već dva meseca od kupovine Skype-a od strane Microsofta za neverovatnih 8.5 milijardi dolara. Da li stvarno Skype vredi toliko ili je to samo ćuti i uzmi pare dogovor. Koja god da je istina niko ne može da porekne koliko ljudi i kompanija koristi Skype.

MySpace i Imeem

Davno, kasne 2009. Imeem korisnici su bili u čudu kada je svaki zahtev za Imeem stranom bivao preusmeren na MySpace. Kada se sad pogleda stanje stvari to je jedini razlog zašto MySpace funkcioniše i dan danas. Ne znamo tačne cifre ali ima sve više i više muzički orjentisanih osoba koji koriste MySpace sve više od kada se desilo pomenuto spajanje. Mada za većinu samo spajanje je veliko razočarenje. Imeem je bio mesto gde su se susretali umetnici i slušaoci, ljudi koji traže melodiju za svoj mobilni telefon, ljudi koji plaču za albumom Josh Groban-a, i redovni posetioci koji preslušavaju demoe od 30 sekundi. I pored svega Imeem je odlično obavljao posao zabavljanja ljudi i šteta je što više ne postoji. Za koliko je MySpace kupio Imeem? Tužno, ali samo za nekih milion dolara.

Twitter i Tweetdeck

Prvo da predstavimo šta je TweetDeck u slučaju da ima onih koji ga ne koriste ili ne znaju šta je. TweetDeck je platforma koja omogućava da pretražujete preko nekoliko društvenih mreža. U stvari to je kao menadžer naloga na više društvenih mreža. Da li je odluka Twitter-a pametna? Po našem mišljenju jeste. Za vreme podizanja Twitter-a do slave dosta aplikacija i servisa je poraslo sa njim kao što je TwitPic i servisi koji arhiviraju svaki tweet. Ideja je da umesto razvijanja novih alata koji će biti rivali postojećim alatima i time zbuniti korisnike koje da koriste a koje ne, zašto ne kupiti alat i integrisati ga u sistem. Pametan potez jel je potencijalni konkurent pretvoren u saradnika. Dobitni scenario i za Twitter i za TweetDeck. Koliko je koštalo kupiti TweetDeck? Twitter ne želi da priča o tome ali neka pretpostavka je oko 40, 50 miliona dolara. Twitter ima strategiju da umesto da razvija nove alate jednostavno kupuje već gotove koji su potencijalna konkurencija samom Twitter-u i samim tim ih pretvara u saradnike.

Jeeee ili neeee?

Mnogi ljudi u osnovi misle da kada se dogodi spajanje odnosno preuzimanje manje kompanije od strane velike mora doći do propadanja. Takve pretpostavke nisu baš najpametnije jel kada se dogode spajanja kompanija nevezano za društvene mreže i povezivanje one imaju za cilj da predstave široj javnosti zašto je to spajanje dobro i kako će sami korsnici imati koristi od toga. Sve se svodi na zadovoljavanje ljudskih potreba i zato je pitanje da li je jeeeeeeeee ili neeeeeee?

0

8 mogućnosti koje treba razmotriti za portfolio

Mnogi honorarni dizajneri se oslanjaju na svoj portfolio u pronalaženju angažmana, tako da je vrlo bitno da pružite što više informacija o sebi i da privučete interesovanje potencijalnih klijenata. U daljem delu članka pojasnićemo vam koji su bitni elementi vašeg portfolia koje implementiraju dizajneri.

Šta nudite?

Postoji veliki raspon veština koje se koriste u web dizajn industriji. Da li ste front end dizajner, koder ili programer. Dovoljno je teško dizajnerima i developerima da odluče koji posao odgovara određenoj veštini tako da možemo da zamislimo koliko je tek zbunjujuće za klijente. Matt Imling prezentuje svoje veštine u obliku grafikona na svom sajtu što mu dopušta da jasno predstavi svoje kvalitete.

Ko ste vi?

Internet postaje sve više društven i iznenađujuće je koliko ljudi i dalje ne pokazuje svoje lice na portfoliu. Jednostavna fotografija može mnogo da doprinese u zbližavanju između dizajnera i klijenta i to stvara poverenje i autoritativnost vaših usluga. Gilles Munten pokazuje veliku fotografiju sebe kao glavni element na svom sajtu. Čak dodaje i notu humora da bi još bolje predstavio svoj personaliti.

Za koga ste sve radili?

Ako ste iskusan dizajner koji ima veliki broj jakih klijenata iza sebe to treba i pokazati u portfoliu. Držanje logoa tih kompanija za koje ste radili daje dodatni motiv potencijalnim klijentima da izaberu baš vas. Joey Rabbitt drži listu logao klijenata za koje je radio sa nazivom "Radio sam sa...".

Kako proizvodite svoje radove?

Tipičan pristup u izradi portfolia je kačenje jednog screenshot-a ali postoji mnogo bolji način da predstavite svoj rad i da otkrijete sam tok dizajniranja. Elliot Jay Stocks piše kratke paragrafe u kojima objašnjava prirodu projekta i uz sve to predstavlja gotov dizajn sa početnim skicama da bi pokazao kako je išao rad na projektu i koliko je vremena utrošeno.

Da li blogujete?

Uvek je dobro napomenuti koliko je bitan segment svakog portfolia dobar blog. Klasičan portfolio na kraju završi tako što skuplja prašinu u ćošku interneta dok konstatno aktivan blog pomaže da se što bolje kotirate na pretraživačima i da ste prisutni na internetu. Tyler Galpin koristi svoj blog da pokaže kako teče proces dizajniranja kako svog sajta tako i projekata na kojim radi.

Da li postavljate prava pitanja?

Najlakše je pitati potencijalnog klijenta za ime i email adresu a onda se mučiti sa prikupljanjme ostalih podataka bitnih za projekat. Treba uvek izvući što više informacija kao što je budžet sa kojim klijent raspolaže, vreme koje je potrebno da se projekat završi kao i ostali detalji vezani za projekat pomoću kojih ćete moći da napravite ponudu. Dave Ruiz iz Foundation Six prikuplja ove podatke preko kontakt forme na svom web sajtu.

Da li ste dostupni?

Jednostavan dodatak za vaš portfolio koji vam može pomoći da izađete na kraj sa emailovima jeste statusna poruka za vašu dostupnost. Ako se nađete u situaciji da konstanto odbijate klijente jel ste preangažovani onda nećete gubiti puno vremena na emailove jel će vam u statusu pisati da već radite na nekom projektu. Simon Collison prikazuje svoju ograničenu dostupnost u 2011 u vidu poruke iznad kontak forme.

Gde vas još mogu pronaći?

Već smo spomenili kako web postaje sve društveniji. Ako ste aktivan korisnik mreža kao što su Dribbble, Twitter, Facebook i LinkedIn treba da ohrabrite posetioce portfolia da se povežu sa vama. To će vam povećati broj prijatelja i pratilaca a u isto vreme potencijalni klijenti će moći da se još bolje upoznaju sa vama tako što će videti vaše hobije i interesovanja. Nathan Hornby ima linkove ka svojim profilima na društvenim mrežama u dnu stranu u kojima vas poziva da budete prijatelji.

0

Novi trendovi u komunikaciji na Internetu

Internet konstantno menja načine komunikacije - preko maila, chata i internet messaginga, društvenih mreža ili real time komunikacija u okviru projekta u oblaku. Svaki ovaj način komunikacije može da ima svoje mesto ukoliko se stalno implementiraju inovacije i prati najnovije trendove i želje korisnika.

S masivnom popularizacijom društvenih mreža i kako njihovo korišćenje dobija primat u Internet komunikaciji, one teže da ugroze druge načine komunikacije na Internetu, prvenstveno e-mail. Noviji korisnici Interneta, koji u najvećoj meri koriste socijalne mreže, upravo i najslabije koriste mail. Statistike pokazuju da približno polovina korisnika Facebooka proverava mail manje od jednom mesečno i upravo su ti korisnici najaktivniji na društvenim mrežama.

Međutim, kraj korišćenja mail-a kao servisa je daleko od realnosti. Prvenstveno, jer se elektronska pošta koristi za poslovnu komunikaciju, gde jedina alternativa predstavlja korišćenje telefona. U poslovnoj komunikaciji korišćenje SMS poruka ili društvenih mreža je malo verovatan scenario.

E mail kao servis je do danas doživeo razne promene i modifikacije kako bi udovoljio svim korisnicima. Ukoliko pogledamo Gmail, on u sebi integriše chat, YouTube klipove, video chat i još mnogo toga. Najnovija inovacija u ovom servisu, odnosi se na promene u Inboxu, gde se pravi opcija da se mailovi sortiraju umesto, hronološki, po prioritetu. Korisnici će ocenjivati koliko su im određeni kontakti važni, čime će imati veći ili manji nivo prioriteta. Time elektronska pošta nije samo formalni statični servis, već se menja i prilagođava, poput društvenih mreža. Vodeći servisi za elektronsku poštu Gmail, Yahoo Mail, Hotmail integrišu mnogo usluga kako bi komunikacija ispratila najnovije trendove.

Istom analogijom i Facebook kao društvena mreža teži da implementira nove usluge, konkretno e mail servisa. Ovo bi bio i logičan potez za Facebook jer imaju oko pola milijarde korisnika, koji komuniciraju sa prijateljima u okviru društvene mreže na svaki mogući način, osim preko elektronske pošte.

Sam koncept emaila zasniva se na potpunoj integraciji sa ostalim vidovima komunikacije koje Facebook nudi: chat, poruke i email. Korisnici će imati na raspolaganju Social inbox, bez obzira da li reše da koriste email ili ne. Oni koji se registruju, dobiće @facebook.com adresu. Razlika između korisnika koji imaju Facebook email i korisnika koji nemaju je mogućnost slanja i primanja elektronske pošte. Svakako korisnici koji odluče da ne registruju facebook email će imati mogućnosti korišćenja Social inboxa koji će imati opciju određivanja prioriteta. Osim toga, korisnici će imati da odaberu opciju da im elektronska pošta stiže samo od poznatih izvora. Ova nova poboljšanja u komunikaciji će poboljšati celokupan messaging sistem Facebooka. Dodaće se više opcija i filtera za poruke i pregled istorije komunikacije sa nekim kontaktom. Time će sama komunikacija na najvećoj društvenoj mreži biti sređenija i organizovanija.

Jedna od najvećih inovacija odnosi se na biranje željenog načina komunikacije na Facebooku. Postojaće opcija da vam chat poruke stižu na mail, ili da preko maila odgovarate na chat poruke. Time se zaokružuju svi vidovi komunikacije u jedan celokupan sistem i svi su međusobno kompatibilni. Korisnici će imati izbor preferirane metode komunikacije, a razgovor će se obavljati preko te izabrane metode.

Ovakav fleksibilan sistem će definitivno biti bolji i doneti puno inovacija. Google je pokrenuo projekat Buzz koji je trebao da bude socijalna mreža, instant messaging, chat ali opet nije bio ništa od toga, dok će facebook obuhvatiti sve te elemente u jedan sistem. Pitanje je da će Facebook ima nameru da unovči implementiranje nove komunikacione platforme. Google ostvaruje velike prihode od kontekstualnog oglašavanja preko Gmaila. Ukoliko šaljete slike sa putovanja iz Nemačke, dobićete reklamu za hotel ili smeštaj u Berlinu. Facebook zbog svoje dosadašnje komunikacione platforme nije imao mogućnosti za tako nešto, međutim sada ima veliki potencijal za primenu kontekstualnog oglašavanja. Facebook ima veliki udeo u online oglašavanju i ostvaruje sve veći i veći profit. Sa novim messaging sistemom, lakše će se pratiti privatna komunikacija korisnika, samim tim i lakše sprovoditi i kontekstualno oglašavanje.

Jedina stvar koja može da uzburka korisnike je privatnost i koliko će se sistem dobro primiti zbog narušavanja privatnosti.

0

Upotreba društvenih sajtova za PR i marketing

Društveni web sajtovi poput MySPace-a i Facebook-a su postali osnovni vidovi konekcije u 21. veku. Oni predstavljaju moćno i interesantno oruđe za komunikaciju. Naučite li da ih pametno koristite za marketing svrhe, možete puno učiniti za povećanje obima svog posla. Džijan Vej (Jiyan Wei), menadžer proizvoda u PRWeb-u, internet izdanja novina o marketing uslugama, je veliki obožavalac socijalnih web sajtova. Oformio je grupu na Fejsbuku, za PRWeb, koja obuhvata novinare, blogere i otale ljude iz oblasti medija koji upotrebljavaju PRWeb kao jedan od izvora informisanja. Umesto da članovima svoje grupe šalje tradicionalna, štampana izdanja, on se služi malim najavama. Često se dešava da neko ostavi komentar, ili postavi neko pitanje. Ukoliko je predugačko objašnjenje, razgovor se nastavlja van mreže. Vej je takođe član i LinkedIn-a, koji je suprotnost MySpace-u i Facebook-u, jer se skoro u potpunosti koristi u poslovne svrhe. Ljudi koji se tamo priključuju to čine radi promocije sopstvene karijere, kao i reklame svoje firme. Kvalitet mreže koju kreirate leži u kvalitetu, a ne kvantitetu kontakata. Krista Kenfild (Krista Canfild), LinkedIn-ov menadžer za odnose sa javnošću, savetuje da svoje kontakte tretirate kao ljude iz Vašeg ličnog imenika. "Vaš spisak važnih kontakata ne biste samo tako predali nekome na konferenciji". Pri tome dodaje da, kada jednom uspostavite kontakt sa nekim, on ima pristup Vašoj reži. Kada jednom ustanovite spisak, budite promišljeni po pitanju njegove upotrebe! Možete slati poruke i obaveštenja svojim kontaktima, međutim, ukoliko ih često šaljete, najverovatnije je da neće biti pročitane, ili čak može da se desi da Vas uklone iz liste kontakata. Svoji listu koristite za male najave: događaje, nova radna mesta, ili preporuke. Drugi način da doprete do kontakata su grupe koje se formiraju preko LinkedIn-a. Trenutno se tamo nalazi više od 150 000 grupa, uključujući poslovne grupe, skupove bivših studenata, fan klubove i konferencije. Još jedan od načina sticanja kredibiliteta u LinkedIn-u je i učestvovanje u forumu za davanje odgovora. Kenfildova savetuje sledeće: "Pristupite diskusiji kao da ste Vi u pitanju. Ljudi koji su tamo nastoje da poboljšaju svoj posao i ostvare kvalitetne kontakte, međutim, pre nego im ponudite svoje usluge, potrebno je da ih bolje upoznate." Još jedan vredan savet: Dobro proučite njihov javni profil pre nego što se upustite u razgovor sa nekim. Dugoročno posmatrano, vrednost marketinga putem društvenih web sajtova ležu u tome što se lako dopire do ciljnih grupa kroz promociju. Većina ovih sajtova ima ciljani tekst za promociju uz naknade koje mala preduzeća sebi mogu da priušte. Možda jednim od ovih sajtova uspete ostvariti mnogo bolju marketing strategiju za svoje preduzeće. (Članak preuzet sa sajta Njujork Tajmsa)