Kako se izboriti sa stresom na radnom mestu


Kako se izboriti sa stresom na radnom mestu

Stres je neuništiv. On predstavlja prirodnu pojavu koja prati proces prilagođavanja organizma na određen životni izazov, neprijatnu situaciju ili događaj. Odlikuju ga iracionalna stanja i ponašanja kojima teško upravljamo, a koja neretko izazivaju različite psihičke i fizičke tegobe.

Ovladavanje stresom zavisi od brzine prihvatanja trenutne situacije, ali i od naše sposobnosti da joj se što pre prilagodimo. Kontrola koju imamo nad sobom, ali i nad sopstvenim reakcijama odražava se na način na koji se suočavamo sa stresnim situacijama.

Stres na radnom mestu je neizbežan. Ipak, postoji ona optimalna količina napetosti čije prisustvo ne narušava naše zdravlje. Naravno, stres se ne redukuje pritiskom na dugme, niti se naša kontrola oblikuje i razvija preko noći. Ukoliko uznemirenost umanjuje vašu produktivnost i utiče na rezultate koje postižete tokom rada, ukoliko brzo planete ili potiskujete svakodnevna nezadovoljstva, nažalost, stres je u velikoj prednosti u odnosu na vas.

Mi vam ovom prilikom nudimo praktične smernice čijom doslednom i dugoročnom primenom možete ostvariti veću kontrolu nad sobom i količinom stresa sa kojom se suočavate.

Kako započinjete dan?

U tekstu Kako postići ravnotežu između poslovnog i privatnog već smo pomenuli zdrave navike kao i to zbog čega su značajne. Ustajete li na vreme? Šta prvo uradite kada otvorite oči? Na šta pomislite i za šta se uhvatite? Da li žurite pokušavajući da stignete sebe ili nekog drugog, da konačno dođete na vreme na posao i uradite sve što ste zamislili u određenom vremenskom roku?

Izboriti se za što bolji početak dana spada pod odgovorno ponašanje prema sebi. Ustanite ranije i posvetite vreme svojim ritualima.

Posao ne treba da bude vaša prva misao. Bićete mu posvećeni čitavu trećinu dana koji je pred vama. To je sasvim dovoljno. Osmislite aktivnosti, individualne ili kolektivne, u skladu sa onim što godi vašoj jutarnjoj energiji i vašoj ličnosti uopšte.

Naravno, dogodiće se dani kada nećete biti u mogućnosti da se prvenstveno posvetite sebi. Međutim, čak i u situacijama kada se ne odvija sve onako kako ste zamislili, samo par minuta odvojenih za sebe pomoći će da se umirite i dan otpočnete zadovoljniji.

U suprotnom, ako dozvolite da vas napetost savlada, veći deo dana ćete biti nezadovoljni i neraspoloženi. Istraživanja dokazuju da je i nekoliko minuta dubokog disanja dovoljno da organizam dovedemo u stanje mira.

Identifikujte stres koji prouzrokujete sami

Postoje shvatanja prema kojima, u stvari, svaki stres prouzrokujemo sami. Naime, stanja sa kojima se svakodnevno susrećemo zavise skoro sasvim od nas. Naučite da preuzmete odgovornost za količinu stresa sa kojom se suočavate. Bez obzira na to da li se radi o spoljašnjim ili unutrašnjim okidačima, reakciju određujete vi. Naravno, ona uvek zavisi od brojnih faktora – trenutnog okidača, naše razdražljivosti, ali i od našeg karaktera, tipa ličnosti i hroničnih stanja prouzrokovanih problemima koje ne rešavamo.

Pomenuli smo da je stres prirodna pojava koja prati neočekivane ili neprijatne situacije i doživljaje. Uvek će biti prisutan, što je u redu sve dok mu ne dozvolimo da nas u potpunosti savlada. Da li je moguće tu prirodnu pojavu kontrolisati? Postoje li načini da uznemirenost i fizičke reakcije koje je prate ublažimo i učinimo prihvatljivim? Naravno.

Svi imamo isti cilj: da mi upravljamo stresom, a ne on nama. Ono što je individualno i što se razlikuje jesu sredstva pomoću kojih regulišemo količinu stresa. Upamtite, jedino nad čime uvek možete imati kontrolu ste upravo vi. Sve ostalo, suštinski, ne zavisi od vas.

Bolje se organizujte

Najbolje sredstvo za prevenciju stresa na radnom mestu je planiranje. Odrediti cilj i zadatke, imati plan i zaduženja definisana unapred svakako utiču na to da mirnije provedemo radni dan.

Efikasno upravljanje vremenom je možda i najznačajnije za celokupnu organizaciju dana. Ukoliko izbegnete žurbu i kašnjenje, izbeći ćete i negativne posledice poput nedovoljne produktivnosti i nezadovoljstva. Jedan od glavnih preduslova da izbegnete stres upravo je adekvatno upravljanje raspoloživim vremenom.

Tri koraka koja vode dobroj organizaciji jesu:

  1. određivanje zadataka
  2. definisanje prioriteta
  3. planiranje vremena

Ne izbegavajte da beležite zaduženja bez obzira da li su vam dodeljena ili ih birate sami. Nema potrebe da pamtite sve, niti će iko od vas tražiti da sve informacije čuvate u glavi.

Preskakanje zaduženja ili skakanje sa jednog zadatka na drugi samo stvara utisak stajanja u mestu i nemogućnosti da se željeni ciljevi ostvare. Prioriteti su vam vodilja. Ako je izdvojeno vreme da se oni odrede, budite uporni i dosledni u tome da ih tim redosledom i realizujete.

radni sto sat olovka i sveska

Odredite prioritete, upravljajte vremenom i držite se plana / Autor slike: freestocks.org / Unsplash

Jasno se upoznajte sa zaduženjima

Osnovni preduslov produktivnog i efektivnog rada jeste jasno poznavanje onoga što se od vas očekuje. Ukoliko su vaša zaduženja jasno definisana, a prioriteti evidentirani na vreme, manje su šanse za to da se suočite sa neispunjavanjem svojih obaveza na adekvatan način ili na vreme.

Ponekad će vas vaši nadležni, u moru drugih obaveza, smetnuti sa uma. Ponekad ćete biti prepušteni sami sebi bez obzira na to na kojoj ste poziciji ili na kom ste karijernom nivou. Sa godinama iskustva uspešniji ćete biti u tome da prioritete postrojite na pravi način. Ipak, tome prethodi dug put koji prate velika angažovanja i zalaganja za sebe.

Kada vam nešto nije jasno, pitajte. Budite uporni u tome da vaši zadaci budu efikasno delegirani, a to će sigurno doprineti njihovom uspešnom izvršavanju. Stres se rađa u situacijama u kojima nismo sigurni šta treba da radimo, kojim redosledom i na koji način. Tražite usmerenje i uputstvo u vezi sa vašim poslovnim zadacima. U suprotnom, potrošićete vreme i energiju, a stres će vam svakodnevno dolaziti u posetu.

Udaljite se od izvora konflikta

Svako poslovno okruženje odlikuje i prisustvo konflikata. Iako većina zaposlenih veruje u mogućnost racionalnog razrešenja svih problemskih situacija, uvek postoje i oni koji problemima pristupaju impulsivno.

Pokušaj da nešto promenite uvek je dobrodošao. Nažalost, definisanu strukturu ličnosti nije lako menjati, posebno kada se radi o profesionalnom okruženju i radnim uslovima. Konflikti utiču na psiho-fizičko stanje kako osobe koja je za konflikt odgovorna, tako i za stanje svih onih koji učestvuju. Čak se i pasivni učesnik konflikta suočava sa velikom količinom stresa koja se gomila ili ispolji kasnije kroz druge aktivnosti.

Nemojte odgovarati na konfliktna pitanja i situacije. Iako bi bilo najbolje da se potpuno sklonite od onih koji ih izazivaju, ponekad to nije moguće. Naučite da ponašanja ljudi na određen način prihvatite kao takva. To je isključivo njihov odabir.

Ne brinite, i distanciranje od reakcija i komentara drugih se vežba, a nivo do kog to možete usavršiti zavisi isključivo od vas. Preporuka jeste da što manje privatnog života unosite u svoj poslovni svet i obrnuto.

Stres stupa na snagu kada nas ponesu iracionalna razmišljanja ili emocije proistekle iz nemogućnosti da se izborimo sa novonastalim ili neprijatnim situacijama. To posebno dolazi do izražaja ukoliko niste uspešni u tome da životna polja i uloge razdvojite na zdrav i pametan način. Pobediti konflikte u sebi, uvek vodi funkcionalnijem suočavanju i sa interpersonalnim konfliktima.

Multitaskovanje nije rešenje

Upravo tako. Sa povećanjem obaveza i zadataka, skloni smo tome da se trudimo da ih više radimo odjednom želeći da što pre stignemo do kraja. Nažalost, sposobnost da obavljamo nekoliko aktivnosti u isto vreme često više odmaže nego što nam doprinosi.

Radni dan je počeo, a vi odgovarate na mejlove, komunicirate sa kolegama, završavate projekat želeći da svime baratate na što konstruktivniji način. Tačno je da ćete možda i ispuniti očekivanja drugih i uspešno okončati svoju fazu multitaskovanja, ali sigurno je da u svemu tome nećete uspeti da ostanete smireni.

Ako izgradite dobru strategiju koju prati vremenska organizacija, za multitaskingom neće biti potrebe. Uz poštovanje pomenuta dva koraka, podići ćete produktivnost, kvalitet rada i poštovanje rokova na viši nivo. U tom slučaju, jasno je da kolege neće imati šta da vam zamere, dok će stres na radnom mestu početi da vas zaobilazi.

Ne možemo uvek birati kolektiv ili projekte, niti kontrolisati reakcije ili ponašanja drugih. Usredsredite se na sebe. Odredite svoj tempo rada i korak po korak savladavajte svoje obaveze. Ne može sve odjednom, niti će ikada iko reći da treba.

man sitting at workplace multitasking

Multitasking neće dovesti do veće produktivnosti, samo će povećati nivo stresa / Autor slike: Proxyclick Visitor Management System / Unsplash

Naučite da se opustite

Prebukiranost je čest razlog uznemirenosti. Postavljajte visoke ciljeve, ali ne precenjujte svoje mogućnosti i radno vreme koje imate na raspolaganju. Realna samoprocena je važan segment svakog planiranja.

Istakli smo pitanja organizacionog karaktera, ali ona se tiču svega onoga što je spolja. Ipak, sve ono što je unutra uvek predstavlja veći izazov. Čak i kada napravimo savršen plan ka čijoj se uspešnoj realizaciji krećemo, uznemirenost može biti prisutna.

Smanjite unos soli, masnoća i alkohola kako biste ojačali stanje organizma, imuni sistem i povećali otpornost na stresne situacije. Fizičku aktivnost posmatrajte kao obavezu. Vremenom, kada osetite rezultate, ona će postati jedna od najzdravijih navika koje negujete. Uz sve spoljašnje efekte, unutrašnji spokoj svakako je najveći motiv za to da konačno budete i fizički aktivni.

Igra je odličan vid aktivnog odmaranja. Usmerite se na svoje hobije, otkrijte neke nove i izdvojite vreme za njih. Dokazano je da meditacija i kratkotrajne popodnevne dremke imaju višestruku vrednost za stanje našeg duha i uma. Načina i sredstava za opuštanje je mnogo, važno je da ih pronađete, oživite i uvrstite u svoj svakodnevni život.


Zaključak

Kao prvo, neophodno je da osvestite količinu stresa sa kojom ste suočeni, a potom i da odlučite da na ovladavanju stresom želite da radite. Doneti odluku znači obezbediti preduslov za promenu koju želite da proizvedete.

Samodisciplina se formira vremenom i predstavlja oblik samokontrole koji nam pomaže da se sa svakodnevnim životnim zadacima i ciljevima izborimo na najbolji mogući način. Samodisciplinom naš racionalni deo upravlja iracionalnim delom naše ličnosti.

Snalaženje na bilo kojoj radnoj poziciji uvek traži optimalnu količinu kontrole, uz doprinos kvalitetne komunikacije i konstantne brige o sebi. Dobro snalaženje automatski gradi osećaj zadovoljstva i sugurnosti na radnom mestu, što svakako bitno utiče na pojavu uznemirenosti, ali i mogućnost da je se sasvim oslobodimo.

Osvrćite se, uočavajte i zapisujte. Ponekad nam je sve što vidimo ili čujemo poznato odavno, a samo je podsetnik za ono što nam fali. Na pojavu neugodnih iskustava ili događaja nikada nećete moći da utičete. Ono što možete jeste da otkrijete i naučite načine pomoću kojih i u neprijatnim situacijama ostajete najbolja verzija sebe.

 


Pogledajte i druge tekstove iz oblasti HR menadžmenta:

Isidora Tasić

Human Resource Manager at Popart Studio
Passionate about active listening and providing advice. Focused on self-development through the development of others.
Isidora Tasić

Latest posts by Isidora Tasić (see all)

facebook
twitter
google
pinterest