Times New Roman, Courier New, Calibri, Cambria, Comic Sans, Gothic, Georgia, Monotype Cursiva, Verdana... Koji je vaš omiljeni font?
Fontova je mnogo i svaki ima neku namenu. Iako je font Comic sans nastao s razlogom – da popuni prazninu u postojećoj ponudi fontova – izgleda da je mnogima bio toliko zanimljiv da su ga počeli koristiti i tamo gde ne treba. Upravo je zbog toga imao tu nesreću da ga proglase nepoželjnim pa čak i zabranjenim u nekim kontekstima.
Međutim, bilo je tu i svetlih trenutaka. Ovaj tekst je o njima.
Kakav je font Comic Sans?
Comic sans pripada beserifnim fontovima, i, najpribližnije rečeno, podseća na pisanje flomasterom. Zbog toga ne spada u ozbiljne fontove i tu počinje omraženost, koja je dovela do fame, pokreta za ukidanje ili zabranu fonta, šala i podsmevanje. Međutim, kao da sve to nije imalo nikakvog efekta, već je doprinelo još većoj popularnosti ovog fonta.
Zbog čega omraženost?
Podsetimo se, ukratko, priče koja je pratila nastanak i upotrebu, a zatim i rasprostranjivanje, fonta Comic Sans.
Nastao je pre više od 20 godina za potrebe Majkrosofta i, uslovno rečeno, stripova i lakšeg sadržaja. Međutim, stekao je veliku popularnost među decom, i ubrzo se obreo na mestima koja mu nisu bila primerena, poput zvaničnih obaveštenja, službenih i stručnih tekstova i oglasa.
Stoga razmatramo nekoliko dokaza koji potvrđuju činjenicu da je Comic Sans ipak imao svoje dobre trenutke: od upotrebe u svakodnevnom životu do nauke i ozbiljnih kompanija, a kakva ga sudbina očekuje – samo će vreme pokazati.
6 dokaza da (je) Comic Sans ima(o) svojih 5 minuta slave
1: Deca
Deca vole da crtaju. Kada tek uče da drže pisaljke, upotrebiće sve što im dođe pod ruku i žvrljati po svim površinama, uključujući i zidove. Dalji razvoj motorike dovodi ih do pravilnog držanja olovke i crtanja slova. Kad ručni zglob i prsti razviju finu motoriku i omoguće prirodnije pokrete, i slova menjaju oblik, a Comic Sans liči upravo na tu razvojnu fazu.
Deca, jednostavno, vole Comic Sans, kao što vole boje, drvene bojice, flomastere, bilo šta što ostavlja pisani trag. Međutim, u jednom trenutku prerastu ovu ljubav i pronađu bolji font još za vreme ranoškolskih dana. Ali, kod nekih, ta ljubav se nikad ne ugasi…
2: Stripovi
…već evoluira – kroz stripove. Zapravo, Comic Sans u stripovima ima istorijsku podlogu.
Nekada davno, kad su se stripovi tek razvijali, a štampa bila manje dostupna nego danas, fontovi koji su se koristili u presama bili su neprimereni za stripove jer su vezivani za ozbiljnost i onu vrstu vesti koja se objavljivala u novinama i knjigama.
Zbog toga su se oblačići s tekstom pisali odvojeno od slika, da bi se tek kasnije uklapali u slike i štampali. Tekst je, dakle, morao biti ispisan lepim i čitkim rukopisom; a kada je štampanje stripova omasovljeno, Comic Sans je postao savršena zamena za rukopis.
Na kraju krajeva, možete li da zamislite strip ispisan bilo kojim drugim fontom? Da li bi Komandant Mark, Zagor, Blek ili Alan Ford bili stripovi kakve ih pamtimo? Sigurno da ne bi.
3: Disleksične osobe
Nema zvaničnih podataka ni istraživanja koja potvrđuju taj podatak, ali vlada mišljenje da je disleksičnim osobama font Comic Sans ugodniji za čitanje.
Dok se naučno ne potvrdi ili opovrgne ova tendencija, izbor fonta, bez obzira na disleksiju, ostaje stvar ličnog izbora.
4: Majkrosoft
Nekada davno, u vreme kada je većina nas dobijala prve računare, nije bilo mnogo običnih ljudi koji su znali kako da ih koriste. Naročito u paketu MS Office, koji nam je bio nepoznanica a koji smo svi želeli da naučimo da koristimo, snalaženje je bilo znatno olakšano bar poznavaocima engleskog jezika.
Naime, tvorci čuvenog paketa za obradu teksta, fotografija i ostalih vrsta podataka našli su način da običnog korisnika vode kroz proces pisanja i uređivanja teksta pomoću animiranog psića, Boba, koji bi se pojavio na ekranu da nam reši dileme i ponudi pomoć. Na stranu da li nam je ta pomoć zaista nečemu i koristila (uglavnom nije), psić nam se obraćao, a tekst se pojavljivao u oblačiću iznad njegove glave. I, ni manje ni više, tekst je bio ispisan fontom Comic Sans.
5: Higsov bozon
Ako vam se sve prethodno činilo neozbiljnim, sad dolazi najzanimljiviji deo!
Dosad su i vrapci na grani naučili šta je Higsov bozon. Čak i ako nisu, bar su načuli nešto o toj božanskoj čestici i fizičarima u CERNu koji su svoj život posvetili dokazivanju postojanja Higsovog bozona. Kada je konačno dokazano da Higsov bozon zaista postoji, vest je odjeknula bespućima interneta i širom sveta brže nego svetlost.
I, verovali ili ne, rezultati dotadašnjih istraživanja i naučne implikacije izazvane i potvrđene postojanjem Higsovog bozona predstavljeni su – fontom Comic Sans. Usledilo je podsmevanje naučnicima koji mogu stići do granica svemira i čije mozgove i način razmišljanja ne možemo ni pojmiti, a koji ne znaju ništa o osnovnim principima tipografije, i to je dovelo do sledećeg snimka:
6: Među netizenima
Netizen je osoba koja provodi dosta vremena na internetu, skoro pa obitava na mreži sve vreme. Odatle naziv netizen (eng. internet /srp. internet/ + citizen /srp. građanin/ –> net + izen = netizen).
Netizeni, prosto, obožavaju da nešto mrze. Objekat te mržnje može biti bilo ko (poput Rebeke Blek i njenog spota za pesmu Friday), ili bilo šta, poput, pretpostavljate, fonta Comic Sans. Od pojave fonta 1994. godine, trebalo im je samo 5 godina da se zvanično pokrenu protiv njega i zatraže njegovu zabranu, ali, ma koliki napor ulagali, vidljivi rezultati zasad izostaju.
Šta zaključiti?
Bilo kako bilo, možda Comic Sans svoju slavu duguje upravo zahvaljujući svojoj omraženosti, jer je to font koji volimo da mrzimo. Ili, možda je bolje reći da je to font koji volimo jer ga mrzimo.
Šta vi mislite? Da li je Comic Sans zaslužio famu koja ga prati ili ne?
Izvor: creativemarket.com
