Fenomen Ferante: Pseudonim kao marketinško oruđe


Fenomen Ferante: Pseudonim kao marketinško oruđe

Ko je Elena Ferante? To se i dalje ne zna i upravo je to pokrenulo lavinu u svetu književnosti. Ljubitelji književnosti su kovali teorije zavere, dok su čitaoci čekali u redovima kako bi kupili najnoviji deo ove popularne Napuljske tetralogije.

U čemu je caka? Da li je u pitanju kvalitet štiva? Ili je pak značajniju ulogu odigralo to što je identitet autora nepoznat? Nije Elena Ferante jedina autorka (ili možda autor?) koji je posegnuo za korišćenjem tajanstvenog pseudonima. Ali je svakako jedan od današnjih najpoznatijih primera kako je jednostavna činjenica da je identitet autora zavijen u veo misterije doprineo velikoj popularnosti ovog serijala.

napuljska tetralogija

Napuljska tetralogija / Izvor: Booka

Za mnoge pseudonime u prošlosti se nije ni znalo da su pseudonimi, ali svakako predstavljaju interesantnu pojavu. Neki od primera, naravno, nisu bili isplanirani marketinški potez. U današnje vreme je ipak veća šansa da je fiktivno ime bilo deo marketinške kampanje kako bi se privukla pažnja publike koja je zasićena nemerljivim brojem proizvoda popularne kulture. Nešto što se izdvaja ima šanse da osvoji tu pažnju i zabeleži uspeh. Pogotovo u svetu izdavaštva gde je sve teže promovisati novu knjigu nepoznatog autora.

Pseudonimi u književnosti

Umetnici su od pamtiveka posezali za izmišljenim imenima. Razlozi su bili raznovrsni; neki su se plašili reakcije publike, drugi su želeli da zaštite svoj pravi identitet iz političkih, verskih i društvenih razloga. Džordž Eliot je, na primer, znala da se njene knjige neće tako dobro prodavati ukoliko bi na njihovim koricama osvanulo njeno pravo ime. Meri En Evans je nesumnjivo žensko ime, a za ženske pisce u to vreme nije bilo prostora.

Sve je češći slučaj da jedan pisac želi da se oproba u više različitih žanrova. Mnogi se upravo iz tog razloga odlučuju za pseudonim jer je publika povezala njihovo ime za jedan određen žanr. Kako ne bi izneverili svoje verne čitaoce i narušili njihova očekivanja, književnici stvaraju svoj alter ego za nove knjige koje odudaraju od njihove dosadašnje bibliografije. Na ovaj način se izbegava tenzija pred izdavanje knjige i moguća negativna reakcija publike. Cilj je da prava publika dođe do prave knjige, a to se može postići i na ovaj način.

Najpoznatiji primer je svakako Dž. K. Rouling koja je posle „Hari Poter” sage odlučila da se okrene svetu ubistava i privatnih detektiva. U tu svrhu je stvorila Roberta Galbrajta, navodnog pisca njene tada nove knjige o detektivu Kormoranu Strajku. Iako se brzo otkrilo da je Galbrajt zapravo Roulingova, ovo otkriće je motivisalo čitaoce da pruže šansu novoj knjizi popularne književnice. Ispostavilo se da joj ovakva radikalna promena žanra nije nimalo naškodila i da je čak otkrivanje identiteta autorke zapravo povećalo broj prodatih knjiga. Ostaje pitanje da li je ovo sve bilo dobro isplanirano ili slučajno. Bilo kako bilo, rezultat je bio više nego povoljan po poznatu književnicu.

kormoran strajk

Knjige o Kormoranu Strajku / Izvor: Shpock

Još jedan dobar primer korišćenja pseudonima u književnosti jeste Meri Vestmakot. Vestmakot je pisala ljubavne romane koji nisu stekli neku veliku slavu. Zašto je onda ovo dobar primer? Zato što se iza ovog izmišljenog imena nalazila planetarno poznata Agata Kristi, kraljica krimića glavom i bradom. Njeni obožavaoci koji su očekivali ubistvo već na prvim stranicama svake njene nove knjige nisu ostali razočarani njenim ljubićima jer nisu ni znali da ih je pisala.

Pseudonimi u svetu muzike

Pseudonimi nisu, naravno, rezervisani samo za književnike. Često i muzičari posežu za umetničkim imenima, što nije ništa novo. Ali neki od njih imaju vrlo radikalne pristupe kako bi sačuvali svoj identitet. Nošenje maski kako bi bili daleko od očiju javnosti je postala skoro pa norma. Mnogi od njih su izjavili da žele da njihova muzika bude na prvom mestu i da se njihovi fanovi ne opterećuju njima kao ličnostima već samo da uživaju u njihovoj umetnosti. Ipak, teško je poverovati da je to jedini razlog zašto se većina njih krije od kamera.

Iako je njeno ime bilo poznato u svetu muzike i iako se znalo kako izgleda, Sia je odlučila da prigrli karakterističnu frizuru koja joj pokriva lice. Kako je sama jednom prilikom izjavila, pati od anksioznosti i frizura joj predstavlja „štit” od sveta, ali je svakako doprinela tome da postane prepoznatljiva u moru pop pevačica.

H.E.R. je R&B muzičarka koja je takođe dugo krila svoje pravo ime, ali iako je ono otkriveno u međuvremenu, ona se i dan-danas pojavljuje na nastupima i intervjuima sa naočarima za sunce. „Verujem da je ovo era anti-zvezda. Želela sam da ovo bude o muzici i da pobegnem od pitanja poput s kim sam u vezi i šta sam danas obukla”, izjavila je jednom prilikom za NPR.

Skrivanje identiteta je naročito prisutno u žanru elektronske muzike. Može se reći da je to čak u neku ruku i trend. Od legendarnog Daft Punk-a, preko Deadmau5-a, SBTRKT-a i Zhu-a, do trenutno popularnog Marshmello-a, svi su na početku vešto krili svoja prava imena i skrivali svoj izgled pod maskama. U nekom momentu se uvek otkrije ko su, ali ne može se poreći da je ta tajanstvenost zaintrigirala njihove obožavaoce.

I naše komšije imaju primer „misterioznih” muzičara. Hrvatski duo, Nipplepeople, uspešno kriju svoje identitete već nekoliko godina što je doprinelo njihovoj popularnosti na prostoru bivše Jugoslavije.

nipplepeople

Nipplepeople / Izvor: Wikipedia

Pseudonimi u svetu likovnih umetnosti

Naravno, kad je reč o pseudonimima u ovoj grani umetnosti, jasno je da su najviše prisutni u svetu ulične umetnosti, tj. grafita. Njen nelegalni status koji je izjednačen sa težim kriminalnim aktivnostima nailazi na konstantno negodovanje ovih umetnika. Jednim delom su za to zaslužne i vlasti koje ne vide umetničku vrednost u grafitima i propuštaju da zaposle ove umetnike kako bi na smislen način oslikali gradove i učinili ih lepšim. Iz tih razloga, grafiti umetnici su prigrlili pseudonime.

Najpoznatiji grafiti umetnik na svetu, Benksi, stekao je neverovatnu popularnost i ogroman broj poklonika. Njegovi provokativni crteži su zapali za oko mnogima, ali i činjenica da se ne zna ko stoji iza ovih radova budi radoznalost kod ljubitelja grafita ali i običnih prolaznika. Ne zna se ni da li je u pitanju jedna osoba ili ceo kolektiv umetnika, međutim Benksi ostaje neprikosnoven na ulicama. Njegovi obožavaoci putuju po svetu kako bi uspeli da fotografišu sve Benksijeve radove. Ovakav fenomen nikad nije bio prisutan u svetu ulične umetnosti do sad i bilo da drugi grafiti umetnici poštuju Benskija i njegov rad ili ne, on je neizmerno doprineo popularizaciji grafita kao umetničkog izraza.

Ali nisu grafiti umetnici jedini koji se kriju.

Sun Mu je severnokorejski umetnik koji se krije s velikim razlogom. Pobegao je iz svoje zemlje, Severne Koreje, i zbog straha od odmazde i brige za porodicu koju je ostavio iza sebe, ne dozvoljava fotografima da snime njegovo lice. Takođe se predstavlja pod pseudonimom Sun Mu, koji znači „bez granica”. Osim što je nelegalno izašao iz zemlje, Sun Mu kritikuje i ismeva politički režim Severne Koreje kroz svoje plakate što je još jedan razlog zašto ne želi da se sazna njegov pravi identitet.

sun mu

Izvor: The Federalist

Zaključak

Isplanirano sa celokupnim marketing timom ili ne, korišćenje pseudonima se svakako pokazalo kao koristan alat u promotivne svrhe. Ljude privlači misterija, ne prihvataju da se nešto ne zna, pogotovo danas u dobu informacija. Intrige i teorije zavere doprinose zabavi, a čitanje knjige ili slušanje pesme nekoga čije se pravo ime i prezime ne zna daje dodatnu vrednost tom proizvodu.

Pored umetnika, tu su i ljudi i sveta internet tehnologija koji takođe kriju svoje identitete. Najpoznatiji je Satoši Nakamoto, navodni kreator Bitkoina. Postoji mnogo teorija o tome ko je ova osoba zapravo, a takođe se ne zna pouzdano da li je u pitanju pojedinac ili grupa. Nije potvrđeno ni da li je tvorac Bitkoina uopšte iz Japana. Neki su sumnjali da je čak Ilon Mask, čovek koji stoji iza kompanija Tesla i SpejsIks, zapravo Satoši, ali je on to jednom prilikom negirao. Više o ovome saznajte u nekom od naših narednih blog postova.

Da li ste i vi bili zaintrigirani nekim umetnikom koji je krio svoj pravi identitet? Da li mislite da je fenomen Elene Ferante smišljen marketinški potez ili nešto drugo? Pišite nam u komentarima ili na našoj Facebook stranici.


Da li vam se dopao ovaj članak? Pogledajte i sledeće:

Nina Bovan

Copywriter at PopArt Studio
Either writing, reading, or googling.
Nina Bovan
facebook
twitter
google
pinterest