Ćirilica svakim danom postaje sve relevantnije pismo na internetu, i to ne samo kod nas, nego i u svim ostalim društvima čije je ona primarno pismo.
Rusija je bila prva država na svetu koja je praktično otvorila registraciju ćiriličnih domena još 2010. godine, dok ju je Srbija pratila skoro u stopu i 2012. godine postala druga po redu država na svetu koja je dobila sopstveni nacionalni domen ispisan ćirilicom (.срб).
Zanimljivo je i to da je upravo ruski domen najveći nelatinični domen na svetu. Prema izveštaju EURID-a za 2014. godinu, ćirilični domeni koriste se i u Ukrajini, Kazahstanu, Belorusiji i Bugarskoj, dok se u međuvremenu počeo koristiti i mongolski ćirilični domen.
U poslednje vreme, značaj ćirilice dovodi u pitanje brojne stvari, kojih se mi u ovom tekstu nećemo dotaći, ali nas svakako zanima kako je ona nastala kao pismo i kako možemo da probamo da je koristimo u digitalnom svetu 2015/16. godine i nadalje. Nakon kratkog istorijskog prikaza ćirilice, nudimo vam besplatno preuzimanje najboljih aktuelnih ćiriličnih fontova na našem sajtu.
Kratka istorija ćirilice
Istorija ćirilice svakako počinje početkom slovenske pismenosti, odnosno u 9. veku, nastankom prvog slovenskog pisma – glagoljice. Iako sam naziv naslućuje da je tvorac ćirilice možda bio prosvetitelj Ćirilo, ovo pitanje verovatno nikada neće dobiti odgovor pošto se ne zna sa sigurnošću. Ono što se zna jeste to da je glagoljica prva nastala i sastavio ju je Ćirilo (najverovatnije u saradnji s bratom Metodijem) u cilju prevođenja crkvenog bogosluženja na narodni, slovenski jezik (u Moravskoj).
Ćirilica je, međutim, nastala u Bugarskoj, i to nakon glagoljice, po uzoru na grčki alfabet (tačnije, na grčku majuskulu). Nastala je po uzoru na hebrejsko i hazarsko pismo, s tim što je novo pismo odgovaralo glasovnom sistemu isključivo slovenskih jezika (38 grafema). Smatra se da su Ćirilovi i Metodijevi učenici ćirilicu stvorili nakon njihove smrti, i dali joj ime po uzoru na Konstantina Filozofa, kako su Ćirila svojevremeno zvali, odavši mu počast zbog širokog znanja koje je posedovao.
U narednom milenijumu, na polju razvoja srpske ćirilice ništa se značajno nije dešavalo do 18. veka (u ruskoj ćirilici značajna je reforma Petra Velikog početkom 18. veka), kada su nekoliki učeni ljudi pokušali da daju osnovu za ćiriličnu reformu. Do tada se u bogosluženju i književnom jeziku koristila samo ruska redakcija crkvenoslovenskog jezika, a samim tim i ruska ćirilica. Međutim, 19. vek donosi Vuka Stefanovića Karadžića i njegovu reformu ćirilice koja se vodi principom 1 glas = 1 slovo a koja ima 30 slova (odnosno glasova).
Početak 20. veka donosi i novine u oblasti tipografije; ona je u to vreme mogla biti smatrana i umetnošću jer su se upravo jedino preko štampe izražavale ideje i širile poruke. Slova su polako postala dekorativnija, više im se pažnje poklanjalo jer je trebalo da ostave utisak na čitaoca, pa tako i bude sredstvo propagande pored grafičkih crteža. Razvojem industrije nakon Drugog svetskog rata, prirodno je došao i razvoj grafičkog dizajna (posebno je značajan rad Slobodana Selenića), te je i tipografija zauzela posebno mesto u kompoziciji tekstova. Krajem 20. i početkom 21. veka, razvojem tehnologije grafički dizajn dobija novu ulogu i novo ruho, te se ćirilični fontovi počinju sve više praviti i koristiti.
Posebno je značajna uloga fontova u brendiranju, jer se upravo postojanjem ćiriličnih fontova može izraziti drugačija poruka u brendiranju i izradi logoa. Ukoliko ste dizajner kome su očajnički potrebni ćirilični fontovi, a ne znate odakle da ih preuzmete, pogledajte naredni podnaslov i procenite da li smo napravili dobar izbor.
Besplatno preuzimanje ćiriličnih fontova
Tipometar.org je odličan sajt koji radi na promociji ćiriličnih fontova, prilagođavanju postojećih pravilima ćirilice i razvijanju originalnih ćiriličnih fontova. Značajna je njihova saradnja sa Sekretarijatom za kulturu grada Beograda i Ministarstvom kulture Republike Srbije, te nam nude čak više od 45 ćiriličnih fontova, koji uključuju i rekonstrukciju rukopisa Nikole Tesle, fontove Adamant BG, Influ BG, Neoplanta BG, Resavske BG, itd.
Kliknite na sliku da posetite sajt tipometar.org i preuzmete njihove besplatne ćirilične fontove
Dalje, sajt Serbian Orthodox Church nudi čak 60 ćiriličnih fontova za besplatno preuzimanje, dok ćirilovanje.srb nudi besplatno preuzimanje fontova Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Laza Kostić, Patrijarh Pavle, Veternica, itd.
Cirilica.com nudi besplatno preuzimanje tzv. slovolikova fonta Srbica.
Ovde možete preuzeti besplatan ćirilični font Miroslav:
Ćirilični font MAC C Times:
Pročitaj još:
- Najbolji besplatni ćirilični fontovi
- Font koji je olakšao rad više od milijardu ljudi
- Fontovi i brendiranje: šta treba znati
